Шта се кува на “Гушчијади” у Остојићеву код Чоке

Миклош Репергер из Остојићева код Чоке бави се гушчарством две деценије и тренутно има јато од три стотине гусака. Некада их је било дупло више, док је данас изгој гусака на граници рентабилности. Нема младих одгајивача, док су и услови за производњу ове године били тешки због високе цене потребне сточне хране и суше.

"Траве није било, односно траве је било врло мало тако да то није баш добро. И са водом смо имали проблема, није било кише. Ипак је гуска уз кишу и уз траву то је права ствар за гуске, али нажалост ова година није била прикладна за то", каже Миклош Репергер, гушчар из Остојићева.

Ипак, свако двориште у Остојићеву има по неколико гусака и овде се последњих девет година одржава фестивал „Гушчијада” посвећен одржању и постојању гушчарства у Србији. Занимљива туристичко- гастрономска манифестација где су се учесници из свих делова Војводине распоређени у четрдесет екипа надметали у спремању деликатеса од гушчјег меса.

"Припремам печено месо, припремам перкелт, то је као паприкаш мало гушћи, правим супицу и биће прилог уз печено месо кисели купус као подварак, са пар печених кромпира у тој масти где се пече месо", наводи Милан Мишковић из Аде.

Тања Радаковић из Новог Кнежевца додаје: "Класика, супа од гуске и гуска у сачу, а зовемо је "пијана гуска". Бело месо се мало уваља у ракију и онда она поприми то од ракије, она је мало размекша и даје ту неку арому и лепши укус, не буде сува.”

Гуске се гаје због квалитетног меса, перја, масти и јетре која се сматра за ексклузивни кулинарски деликатес. Тренутно килограм гушчијег меса продаје се за хиљаду динара, за килограм перја од гуске треба издвојити двадесет евра, а и јаја су такође тражена. Гушчија маст се сматра лековитом и можда је најтраженији производ. И поред ових могућности за профит кроз интензивну производњу, у Србији је узгој гусака запостављена активност.

"Проблем је што се млади јако тешко одлучују за ову производњу, као што је и са свим производњама у сточарству. Држава даје субвенције, ту су и субвенције за родитељска јата гусака и све, међутим то се овде слабо користи. Никако да крене напред. људи се труде, покушавају, али фали им нека организованост, нешто. Чули сте сигурно да не траже велике захтеве гуске за узгој, али на неки начин људи слабо улазе у то све”, истиче Јосип Чешљар, из Пољопривредно стручне службе Сента.

Некада је у Србији било између пет и шест милиона, док се сада гаји око 100 хиљада гусака. Велики део производње намењен је извозу што је и једини разлог зашто има произвођача заинтересованих за гушчарство.