Тринаест година са трансплантираним плућима

Прошло је 13 година од када је на престижној клиници за плућне болести у Бечу, Ирени Пауновић из Краљева пресађено десно плућно крило. Вратила се нормалном животу и од свих пацијената у Србији најдуже живи са трансплантираним плућима. Своје искуство преноси пацијентима који болују од фиброзе плућа и чекају на спасоносну трансплантацију органа.

За сваки дах који удахнем ја сам захвална, каже Ирена. Сваки дан је драгоцен јер јој је пре 13 година на АКХ клиници у Бечу, подарен нови живот.

Ирена Пауновић из Краљева, каже: "Тај тренутак када сам отворила очи и када сам могла самостално да дишем, то је за мене непроцењиво. Тај осећај да немате више кисеоник поред себе и цевчице и апаратура целокупна. Напокон да, после 40 година, дишете самостално. Нема, нема секирације да ли ћу да преживим ноћ, него једноставно су тог момента дошли нови планови. Планирање како даље. Све оно што до тада нисам могла. Тада је почео мој нови живот."

Ирена пије лекове сваког дана како њен организам не би одбацио страно тело. Неке лекове набавља из иностранства и често их размењује са другим пацијентима.

Ирена додаје: "То су имуно супресивне терапије које ћу, наравно, пити до краја живота с тим да се са годинама смањио број лекова али и даље сам на тој терапији и ја сам задовољна. Постоје два удружења која се брину о нама који смо трансплантирани и ако је потребно размењивање лекова."

Ирена једном годишње иде на контроле. Лекарима и медицинском особљу у Општој болници у Краљеву она није само пацијент већ неко кога воле да виде и прославе успешно лечење након тог судбоносног дана пре 13 година, када је за свега шест сати из Краљева морала да стиге у Беч.

Др Драган Јованчевић, Општа болница Студеница Краљево, објашњава: "Ја се сећам, јер смо заједно кренули санитетом одавде за Беч. Професор Клепетко је тада био водећа фигура трансплантологије у Аустрији и Европи и једноставно се све скоцкало да би она после тога била тамо и у припреми."

Владимир Новић, Општа болница Студеница, наводи: "Возач из хитне мислим да је летео. Мислим да смо за сат и пет минута стигли на аеродром. Ирена је тада пошла у нови живот."

Ирена је завештала своје органе. Постала је донор истог тренутка када је напустила клинику у Бечу.

Ирена каже: "Да није било тога, ја не бих била жива данас. Зато бих ја и хтела да апелујем на људе да завештају своје органе јер један човек може да продужи шест живота."

О болести Ирена све мање размишља. Њене преокупације усмерене су ка здрављу, лепим тренуцима са најближима и пријатељима.