Kазанџије близанци из Ваљева

Kазанџијски занат, који је у Ваљеву у 20. веку био веома развијен, у Национални регистар непокретног културног наслеђа уписан је пре десет година залагењем стручњака ваљевског Народног музеја. Данас су остале само три казанџијске радионице. Посла има много, али нема интересовања младих за учење тог старог заната.

Звуци чекића у казанџијској радионици близанаца Ненада и Предрага Радовановића из Ваљева одзвањају више од две деценије. Продужили су породничну традицију и постали, на понос оца Ранисава, мајстори старог заната.

Предраг Радовановић, казанџија из Ваљева, каже: "Отац је од 72. године на занату. Повукао се 2003. године јер смо брат и ја дошли на занат. Наставили смо исти занат као он, исто ручно коване казане. Kвалитет је остао исти, зато ми тренутно имамо посла, наручених казана све до следеће године, тамо до августа."

Преостале су само три мајсторске радионице. А у Kнез-Михаиловој улици у Ваљеву, у другој половини 20. века, биле су бројне казанџијске радње. Данас само једна подсећа да је у ваљевском крају, међу шљивама, овај занат био у процвату.

Ненад Радовановић, казанџија из Ваљева, додаје: "Плаши ме да ћемо те три казанџије остати сами и да ће се полако смањивати. Докле ћемо ми моћи да радимо и докле ћемо издржати, ево тренутно брат и ја имамо по 40 година, мислим рада има још 20, колико ја процењујем. Е сад за даље шта ће бити, питање је."

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије у оквиру Етнографског музеја пре десет година, на предлог Народног музеја у Ваљеву, уписао је у национални регистар казанџијски занат.

Гордана Пајић, етнолог Народног музеја у Ваљеву, објашњава. "Знамо да је живо наслеђе везано управо за те носиоце, да су они ти који то преносе, а ми смо само ту да им са неким сугестијама стручним, или управо кроз разне презантиције, да их популаризујемо и допринесемо очувању тог заната."

Наташа Младеновић Рибић, виша кустоскиња Етнографског музеја у Београду, наводи: "Овај национални регистар је уствари један добар механизам на који начин локалне заједнице, носиоци наслеђа, различите институције, организације релевантне за одређене елементе живог наслеђа, могу да раде на даљем очувању ових елемената и преношењу знања и вештина на наредне генерације."

Мајстор Риле, мада је дуго у пензији, радо помаже Радовановићима не одустајући од посла који је деценијама радио са љубављу.

Владисав Ристић, казанџија у пензији, каже: "Ма, сачувати се мора. Што се каже, без овог посла, заната, нема ракије, нема пољопривреде."

Ненад и Предраг Радовановић кажу да је тржиште за казанџијске производе од севера до југа Србије, па и преко граница. А казан у овом пакету, са још једним донатором, намењен је као поклон Хиландару.