четвртак, 30.10.2025, 12:16 -> 12:44
Извор: РТС
Аутор: Тања Димитрић Мијаиловић
Споменик крајпуташ у селу Слатина
"Сви смо ми потомци церских ратника, историја и жртве не смеју да се забораве" - поручује се са побрђа славне планине, на којој су у борби и првој победи над моћном Аустроугарском војском у Великом рату живот дали многи. Споменик крајпуташ у селу Слатина неми је сведок јунаштва али и немара данашњице.
Некада у виноградима а и данас на имању потомака Остојића, на кривини у селу, више од једног века ка Церу окренут је крајпуташ. Нажалост, зарастао у коров, оборен са невременом пре коју годину, те се ни име знаном јунаку не може видети. На постољу једва се назиру утешне речи мајке и сестре за капетаном српске војске, заборављеним и напуштеним на побрђу на коме је историја оставила дубоке трагове.
Светолик Вешић, друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, каже: "За време Церске битке први ексадрон другог коњичког пука, чијим је првим водом командовао млади академац Светозар Ђорђевић, руши пругу Шабац - Лозница у селу Штитару. Воз пун Шваба излеће из шина. Млади командир вода командује "Сабље вади, за мном, јуриш." Била је то последња његова команда. Пао је, заједно са својим вранцем одгајеним у љубичевској ергели, којег је неизмерно волео. После битке, његови војници изнели су тело командира и сахранили га у слатинским виноградима, уз положај батерије резервног капетана, учитеља Стојановића, истог оног артиљерца који је са тог места, са три гранате срушио торањ шабачке цркве на којем се налазила швапска осматрачница."
Приче старина у Поцерини са временима остале у бледим сећањима, али не и написано о крајпуташу у књизи о школи у Текеришу. За потомка Солунца са Цера, више од наде да једини и даље тражи да се од заборава и немара отргне и прича и споменик.
Светолик додаје: "Власник имања је знао ту величину, а ми смо ту величину заборавили. Ја већ двадесет и нешто година анимирам власт и државу да се ово место уврсти у званичну туристичку карту, да се обележи и уреди. Првенствено због жртве коју су ти људи поднели, то је наша историја, наша традиција и људи који не воде рачуна о својој прошлости немају ни будућност."
Давних дана било је и разговора са надлежним у шабачкој култури, присећају се појединци. Уз гуњ, опанке, заставу и дедин орден, потомак који се вратио на породично имање, новије активности очекује. Kоњичком капетану из пожаревачког краја свећа за помен, јавности - подсетник.
Коментари