Доктор из Шпаније на раду у Србији

Србији недостаје око хиљаду лекара. Посебно су тражени специјалисти. И док наши млади стручњаци одлазе у иностранство, пример специјализанта са севера Шпаније, који се школовао и остао да ради у Србији, вредан је пажње.

У крушевачкој Болници, на одељењу хирургије, од пре два месеца ради доктор Алберто. Из родног Билбаа у Србију је дошао са 19. година, септембра 2015. године, како би остварио дечачки сан да постане лекар.

Доктор Алберто Мартинез Јанзен, објашњава: "Чудни су путеви Господњи тако да преко породичног другара сам случајно завршио у Београду. Завршио сам факултет, шест година. После четири године сам радио, и после десет година боравка у Београду ето, нађем се у крушевачкој Болнци. Потпуно сам прихваћен од првог тренутка. Одмах су ме увели у операциону салу. Одмах сам се осетио као још један у екипи."

Докторка Весна Стевић Гајић, директорка Опште болнице Крушевац, каже: "Млади колега из Шпаније се јако лепо уклопио у систем нашег здравства Опште болнице Крушевац. Њега карактерише комуникативност, непосредност. Колеге су њега јако брзо прихватиле, а исто тако пацијенти препознају у њему гостољубивост, присност, марљивост и непосредност."

Српски језик савладао је на другој години факултета. Усавршио толико да пацијенти који први пут дођу на преглед и не слуте да је реч о странцу.

Доктор Алберто додаје: "Имам колегу, доброг другара из болнице Драгиша Мишовић, где сам стажирао у склопу специјализације, који ми је говорио, ти Алберто стврано ти свака част како си убеђивао људе да ниси одавде.Тако да ето, прилагодио сам се, одомаћио сам се, што се каже, релативно брзо. Осећам се као код куће. Култура, музика, улица, српски народ."

Шпанци и Срби, каже доктор, имају пуно сличности, гостољубиви су и дружељубиви. Познанства и пријатељства са Крушевљанима током студирања и специјализације довели су га у град са душом, где је пронашао своју другу породицу.

Доктор Алберто наводи: "Ја сам дошао без повратне карте, просто дошао сам са том намером. Ево, сада имам понуду, стварно не бих отишао одавде. Лепо ми је овде и хоћу некако да вратим Крушевцу ту прилику, што ми је дао да постанем део хируршког тима, да будем у овој екипи. Стварно хоћу некако да вратим то граду и болници што су ми пружили прилику да будем овде. Желим да кажем да мој живот у Србији иде неком судбином, својим путем који је Бог тако наместио. Да ми је неко пре 5 месеци рекао да ћу бити у овој ситуацији, рекао бих нема шансе."

Поред професионалног, судбина је умешала прсте и у емотивни живот, што је за Алберта у овом тренутку додатни разлог да не размишља о одласку из Србије.