На Дан рудара захтеви исти: већа безбедност, боља опрема и веће плате

Камени угаљ још тече транспортним тракама Ибарских рудника. Прича о његовом евентуалном гашењу стара је колико и сам рудник. Међутим, стотинак камарата и даље силази у окна, традиционално, попут својих дедова, да истим алатом копа руду. 

“Од првог дана се радило на исти начин. Ручно. Без механизације уз неке додатне новине што се тиче транспорта, одводњавања и проветравања. Углавном је то чисто на снагу.”, каже Мирољуб Новковић, рудар 27 година у руднику.

“То је био лично мој избор. У тој смо средини где у нашој струци можемо да нађемо посао. Мислим да је то једна од привилегија. Имамо ту око нас јаме, имамо површинске копове. Хвала Богу, цела околина је богата рудом”, наглашава Александар Бојанић, пословођа у руднику.

Килавица и товарна лопата налазе се у музеју Ибарских рудника али се још увек користе и у јамама. Добро насађена и наоштрена потраје и до 3 месеца. 

“Килавица се не мења баш често. Можда на месец, два. Све зависи до материјала који копају”, објашњава Драган Костовић, варилац Ибарских рудника.

Оно што јесте модернизовано у Ибарским рудницима је систем за узбуњивање на присуство метана. Рудари су се пре ових направа могли поуздати само у глодаре или карабитне лампе. 

“Мишеве нису убијали доле у јамама, него су их користили као сензор за гасове. Кад осете мишеви опасност, рудари су знали да се нешто дешава. И карабитне лампе кад остану без кисеоника су се гасиле” објашњава Саша Михајловић, техничар метанометрије.

Јама Јарандо је метанска. У њу се силази са опремом “С” ознаке. Све мора бити херметички затворено. Уз лампу, обавезан је и “самоспас”. 

“Он се састоји из вреће, угљеног филтера, усника стезаљки за нос и наочара. Овај самоспас омогућава пола сата да идеш да удишеш чист ваздух да изађеш из опасне зоне”, каже Саша Михајловић, техничар метанометрије.

Да се положај рудара није променио у односу на протекле године кажу и у синдикатима подземне експлоатације. Поручују да се и даље боре за положај свих рудара. Најављују да ће са руководством подземне експлоатације разговарати о повећању плата. 

“Плате су прескромне. Очекујемо да то повећање допринесе томе да се рудари врате на посао. Ја сам овде од 1988. године. И ево, историјски минимум што се тиче јамских надница. Никад није било мање јамских надница. Један од разлога су скромне плате. Друго, нисмо више интересантни младим људима. Некада је било и по стотину пријава за посао, а данас се те пријаве мере на прстима једне руке. Друга ствар је долазак приватних компанија и наших домаћих партнера који чак агресивно нашим рударима нуде посао у смислу да им нуде много боље плате. Наша, пре свега, квалификована радна снага, одлази у те приватне компаније “, наглашава Милош Весић, председник синдиката РМУ "Рембас".

Крај је прве смене. По изласку прво се јаве најмилијима. Да је све у реду. Потом поздраве колеге из друге смене традиционално и скромно. Срећно.