Српски и француски стручњаци заједно у Царичином граду

У доњем граду Јустинијане приме израња велика, четворолисна, централна црква од 5 колико их је у низу. Откривене су уз помоћ георадара и представљају јединствен пример у рановизантијском свету.

„Сама позиција те цркве, њена основа и чињеница да је она кажем излазила на један трг који полако почињемо да откривамо говори да је она била предвиђена да буде мартеријална црква да дакле у њој се похране остаци неког мартира", каже др Иван Бугарски, вођа српског тима археолога.

Са великим задовољством прионули су на посао и француски археолози. Пола века откривају тајне Царичиног града. Циљ је да повежу архиепископска седишта у византијском царству.

„Изненадио нас је ток ископавања. Установили смо да заправо ова црква никада није сазидана до краја. Имамо доста занимљиве атрхитектонске пластике, имамо нове типове капитела које до сада нисмо забележили на Царичином граду.Имамо фазу реокупације простора црквекоја би могла да се датује као крај 6. и почетак 7. века", наводи проф. др Катрин Вандерхејд, вођа француског тима археолога.

Први пут археолошка ископавања на Царичином граду прате конзерваторско-рестаураторски радови.То је капитални пројекат Завода за заштиту споменика културе у Београду.

„Такође требало би да се наставе конзерваторско-рестаураторски радови у термама заправо у атријуму терми се налази велики број камене пластике који би ове године требало да буду започета та конзервација", наводи Десимир Тановић, конзерватор-рестауратор Завода за заштиту споменика културе Београд.

Очувани остаци 18 цркава, тргови, палате, занатске радионице, водопривредни објекти. Сваки откривени део уснулог, моћног античког града сведочи о великом подухвату цара Јустинијана.

„Цар Јустинијан да би саградио овај град ни из чега ангажовао највеће умове тог времена да кажем тако, најбоље архитекте, инжењере", каже Алексанадар Стаменковић, археолог Завода за заштиту споменика културе Београд.

Српско-француски тим спреман је да започне још 2 важна пројекта који ће донети нова сазнања о водоснабдевању на падинама Радана.

„Том приликом ће бити снимљена комплетна траса аквадукта Лидаром. То је 75 квадратних км, што ће нам помоћи да обиђемо целу трасу, да видимо на који начин је аквадукт направљен, где би се онда на бази тога радила испитивања воде, истраживања квалитета воде, радила би се истраживања карбоната", наводи проф. др Вујадин Иванишевић, академик.

Наши стручњаци већ 113 година осветљавају 6. век и поновно ширење Византије, освајање Рима, Африке, делова Шпаније заслугом великог цара Јустинијана Првог. Резултати истраживања биће и у филму који је важан део припрема за отварање нове поставке у Лувру посвећене византијској цивилизацији.