Какве драгоцености чувају иконостас и ризница књажевачке цркве

Црква Светог великомученика Георгија у Књажевцу обележава 190 година постојања. Храм је комплетно обновљен, а систематска истраживања која су спроведена потврдила су његов културно-историјски значај. Резултати истрживања представљени су у Књажевцу на Научном скупу посвећеном годишњици изградње храма.

Изграђена по налогу Књаза Милоша 1835, књажевачка црква временом је постала својеврстан симбол вароши на обалама два Тимока. Њен први иконостас и живопис насликао је Георгије Бакаловић. али су они уништени када је црва спаљена током српско-турских ратова. Нови иконостас и живопис дело су српског сликара Николе Марковића.

„Оно што књажевачку цркву чини посебно занимљивом кад говоримо о њеном живопису јесте представа кнеза Михајла Обреновића у лику кнеза Лазара управо међу светитељима на своду књажевачке цркве. И то је највећи значај због чега ово благо и надаље генерације и научника и стручних радника требају да чувају“, каже проф. др Ана Костић, историчар уметности са Филозофског факултета у Београду.

Осим иконостаса и живописа драгоцени и значајни су и предмети из ризнице књажевачке цркве.

„Оно што је рецимо интересантно, да се у књажевачкој цркви налазе бројни радови београдског златара Јована Николића, једног од најзначајнијих мајстора Срба друге половине 19. века који је радио у Београду, тако да Књажевачка ризница одражава еконоску моћ заједнице окупљене око цркве Светог Георгија, литургијску величајност, значи, сви ови предмети су некад били у употреби“, каже др Вук Даутовић, научни сарадник одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Радови учесника научног скупа објављени су у посебном зборнику у издању књажевачког Завичајног музеја.

„190 година јесте велики јубилеј и јесте начин да ми покажемо да вреднујемо ову светињу и да о њој има много да се каже, да остане на својим темељима пре свега и да се заштити од даљег пропадања“, наводи Милица Михајловић, директорка Завичајног музеја Књажевац.

Детаљна истраживање цркве спроведена су сарадњом црквене општине Књажевац, Епархије тимочке, Завичајног музеја, Народне библиотеке Његош, Народног Музеја у Зајечару, Универзитета у Београду и уз подршку општине Књажевац.

„Кроз ту нашу сарадњу ми приказујемо све оно што до сада није било толико доступно јавности, те као и у овом смислу, где је црква жива и активна она доноси врло велике духовне и дужевне користи култури, народу, образовању“, наводитра митрополит тимочки, господин Иларион.

Посебан део блага књажевачке цркве, мало познат јавности је и њена збирка старих књига са 63 наслова који имају статус културног добра од изузетног значаја.