Крушевачке средњовековне чесме

Извори из доба Kнеза Лазара нису пресушили. Вода подно зидина престоног града и даље тече на Великој чесми. У низу, на истом потезу дуж Старе чаршије, су и Лазаричка, Добре воде, Урошева, Зулина.

Сузана Југовић, кустоскиња у Народном музеју у Kрушевцу, каже: "Предање их смешта у доба кнеза Лазара. Међутим, што се историјата тиче нисмо потпуно сигурни како су оне настале. Да је средњовековни град Kрушевац некако морао да се снабдева водом, свакако јесте, претпоставка логична је да се снабдевао са ове чесме иза нас, с обзиром на то да је извориште испод самог Лазаревог града."

Логична претпоставка је да је већина чесми, бар у оваквом стању какве их данас знамо, изведена током турског периода и да је повезана са верским објектима као део неког вакуфа, као део задужбинарства народа. Средином прошлог века, изградњом градског водовода, старе чесме одлазе у заборав. Вода се данас, после много година, поново узоркује и испитује. Физички и хемијски су исправне, али не и микробиолошки.

Др Слађана Станић, из Завода за јавно здравље у Kрушевцу, објашњава: "Све јавне чесме које су микробиолошки неиспревне, уз адекватано одржавање, могу да се доведу у редовно стање. Те јавне чесме, ако се одржавају, и уз сав предлог мера, који ми на годишњем нивоу дајемо, за санацију и самих изворишта и самих точећих места, уколико би се све то испоштовало, велики број јавних чесама могао би да се доведе у исправно стање."

Сузана Југовић, кустос у Народном музеу у Kрушевцу, наводи: "Оно што је било као опција још 1989. године, да Скупштина општине у то време издваја неки новац на месечном нивоу који би служио за одржавање тих чесми, међутим ни до дан данас није било много, оне се одржавају повремено, одржава се оно што је око њих, одржава јавно комунално предузеће."

Старим чесмама, које могу бити део туристичке понуде средњовековног града тренутно се највише баве крушевљани на друштвеним мрежама, конкретне иницијативе нема.