Сатови од дрвета

Дрво је материјал којем Ваљевац Петар Kовачевић посвећује слободно време. И у дворишту и у кући, која има леп поглед на град, мноштво је предмета које је направио да оплемени животни простор. Дрвених сатова је највише.

Петар Kовачевић из Ваљева, каже: "Од 2006., 2007. године сам, рецимо, почео. То значи са 64, 65 година, тад кад сам се вратио из Kанаде. Kад сам дошао овамо, онда сам почео да правим ово, да некако прође време."

Некадашњи геометар, пре него што се латио дрвета, седам година чувао је унуке у Канади. Тамо је, каже, и набавио алат. У његовом хобију, највећи изазов је пронаћи комад дрвета, а креативности не мањка.

Петар додаје: "Одем некад на стовариште материјала па погледам нешто, или одем на стругару, па на стругари има отпадака, има овога, онога. Онда: "Хоћете ли ми ово поклонити?" - "Хоћу." Онда кажем: "Ајде, дај ми ово, донећу ти сат." И онда узмем једно два, три дрвета и донесем и дам сат. Kомшија је неки дан овде одсекао тују једну. Ако пукне као што је овај пукао и овај, онда он лепше изгледа, интересантније. Ако остане округао, као што је овај или овај, онда је то мање интересантно, али сваки ради."

Времешног господина комшије поштују и воле.

Зоран Вукојевић, из Ваљева, објашњава: "Ми који имамо своје куће, дворишта, ипак се како-тако дружимо. Није то као пре што је било, али ипак имамо неке контакте. Помажемо једни другима. Један од таквих примера је деда Пера. Један предиван комшија, који у сваком моменту, у сваком тренутку, колико му дозвољавају његове могућности, жели да помогне, било шта да је у питању. Тако да је сарађивати с њим, и боравити с њим и бити с њим, стварно ужитак."

Прича о Петру Kовачевићу не би била потпуна, ако не споменемо његов друштвени живот. Иако је у деветој деценији, често стиче нове пријатеље.