У селима Поцерине пронађени трагови медведа

Трагови у блату након киша за викенд виђени у атару између Десића и Милошевца изненадили су све. Ловци преко друштвених мрежа потврдили да је отисак шапа медведа, а ноћном сусрету на главном путу између Волујца и Дворишта, Горан Митровић није могао да се начуди.

“Асфалтом тачно белом линијом гази испред мене неких тридесетак метара испред аута и скренуо је ту лево у траву. Сто посто да је медвед зато што иде четвороношке неких 70,80 сантима колко сам могао ја да проценим висине, 100% медвед нема омашке. Како да се нисам изненадио, никад нисам видео медведа у Волујцу да буде. Била је ћерка самном у ауту покушали смо да, али ја сам прикочио ћерка је испустила телефон, и тако да нисмо успели да га снимимо”, прича Горан Митровић из Волујца.

Други га видели нису, али су видели штету. Само стотинак метара од првих кућа из неколико кошница у Милошевцу медвед је појео мед, оставио рамове.

“Не може човек да поверује дошао је из шуме у пчелињак код комшије, срушио кошнице, направио штету, сељаци мало у страху, деца исто, чешће се излази на њиву сад”, наводи Душан Гавриловић из Милошевца.

Незвани гост виђен је у атарима Радовашнице, Десића, Милошевца, Поцерског Метковића, Грушића, Бојића, Дворишта и Волујца, ваздушном линијом између ових села на церском побрђу је око 7 километара.

Зачуђени али и забринути су мештани јер су на путу медведа њиве на пропланцима падина на којима су свакодневно, а уместо церске шуме виђен је у закрченим обалама.

На питање где је видео трагове, Миленко Шатарић из Поцерског Метковића показује: “Ноде у оним курузима, моја шака упала”. “Да ли се плаше људи овде?”, питали смо. Миленко одговара: “Ајој шта ја знам, неку ћу тољагу носити уза ме, несмем баш ићи овако кад идем око шуме доле.”

Изненадио је медвед и ловце из надлежног удружења, на терену су свакодневно, свака дојава се проверава.

“Код нас никад није било медведа раније, у мојој генерацији су и отац и деда и прадеда ловци и ја сам дуго година, никад ни из прича није било медведа, да је неко причао, тако да ми немамо искуства око медведа, по овим траговима ми не можемо да одредимо његову тежину, ни његову старост, ни да ли се враћа, ни да ли иде одлази”, наглашава Миломир Ловчевић, ловочувар Ловачко друштво “Цер – Волујац”.

“Ми не можемо ништа да предузмемо, ми имамо контакт са нашим ловцима имамо 350 и нешто ловаца, имамо свакодневни контакт и информације да ли се појављује још увек, да ли је на станишту. Ми смо обавестили управу за шуме, Ловачки савез Србије, не можемо немамо, никада нисмо доживели да се ово деси”, истиче Добривоје Ристивојевић, председник Ловачког друштва “Цер – Волујац”.

Не зна се одакле је заштићена врста стигла први пут на Цер, да ли је мужјак или женка, остало им је да прате природни пут и са новим траговима ако их буде кажу обавесте још и надлежне из Националног парка Таре. Поцерци познати по гостопримству додају да овом госту након упознавања лепоте Цера, ипак, желе срећан пут.