Ђурђевдан - празник са највише радости и обичаја

Свећа, жито и колач уз иконе Светог Ђорђа у кући Ерића у Мрчајевцима дугогодишња је традиција обележавања породичне славе. Уз богату трпезу дочекују рођаке и пријатеље, јер је Ђурђевдан, кажу, празник са највише радости и обичаја.

''Већина Мрчајевчана то слави и друга половина долази на славу тако да је то неки наш обичај и традиција која је већ дуго година усађена у нашој породици. Стављају се грабове гранчице на улаз од куће и на капије то значи да има девојака за удају да би се момци грабили и правили смо венчиће да девојчице носе венчиће у знак доласка пролећа. Ми то практикујемо и сваке године дочекујемо све већи број гостију да нам гости буду са нама у весељу и слози и задовољни да дођу следеће године поново'', каже Марија Томашевић из Мрчајеваца.

Бројни обичаји и веровања везана за Ђурђевдан дуго опстају. Овај дан представља велику прекретницу у народном календару, дели годину на зимски и летњи период.

''Веома је важно и за пољопривреднике и за сточаре у нашој традиционалној култури овај први пут су сена Ђурђевдан пуштале овце на испашу Велика је важност у том аграрном култу, а пре свега и Ђурђевдан је велика крсна слава коју славе Срби православци, Роми доста славе Ђурђевдан као свог свеца заштитника'', каже Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку .

У седмицама после Васкрса и Великог поста у православним храмовима, учестала су венчања и крштења. Уочи Ђурђевдана у крушевачкој цркви Лазарици групно крштење. Истовремено су свету тајну крштења примиле две рођене сестре Сузана и Дана и петоро деце породице Петровић Ајдаревић, која слави светог Георгија.

''Желим кум да будем искрен до краја живота. Паре нису битне. Битна је душа. Шта је рекао Господ. Бог па кум. Желим свима да будем кум до краја живота и моје потомство да наставља даље кумство. Срећна Вам слава. Такође и Вама ако славите, ако не добро дошли'', каже Жикица Мијајловић, кум.

Сматра се да је после Светог Николе, најчешћа слава у Срба управо Ђурђевдан, посвећен светом великомученику и победоносцу Георгију који се није покорио и није се одрекао Христа.

Протојереј ставрофор Драги Вешковац објашњава: ''Он је спровео у своме животу оно правило, свето правило, све за Христа, а Христа низашта. То су велики свети великомученици и победоносци који су наши помоћници и који нас веома, веома инспиришу што се тиче наше вере, наше наде и љубави. Дакле вере у Бога са потпуним поверењем, наде на васкрсење и живот вечни и потпуне љубави, делотворне љубави према Богу и према ближњима.''

Свети Георгије се у Српској православној цркви и у народу слави два пута годишње: на Ђурђевдан, 6. маја, и на Ђурђиц, 16. новембра.