Пирот: Музика као терапија

У Пироту је први пут одржан концерт хора „Свитац“, чији чланови су деца са аутизмом и сметњама у развоју. Музика је за њих својеврсна терапија, али и начин да изразе своје креативне потенцијале. Након овог концерта покренута је иницијатива да Пирот добије овакав хор у оквиру инклузивног центра, који већ постоји.

Да је музика лековита и за душу и за тело, зна се одавно. Посебно је важна у развоју и одрастању деце. Када деца имају неке сметње у развоју или аутизам, музика успева да их подстакне и отвори њихову креативну страну.

“Ако ви имате неку развојну сметну, не значи да немате слуха и некако Бог вам одузме једно, а да вам друго. Тако да је опште правило да деца која имају аутизам, имаји апсолутни слух и да савршено певају. Не баш увек у ритму и такту, али ми их наместимо да то увек звучи онако како треба. Тако да је ово за њих вишеструко значјано. Прво, зато што се стварно показују њихови таленти, друго зато што се одвајау мало од родитеља и раде на самосталности и стицању неких других животних вештина”, каже Ксенија Мирковић, диригент хора „Свитац“.

Пирот има инклузивни центар, али још увек нема довољан број личних пратилаца, који би деци помагали у школи, али и били са њима на активностима, попут певања у хору и других креативних радионица.

“Баш је важно да деца буду у том инклузивном одељењу, да се не одвајају од друге деце, зато што је важно да и деца која се нормално развијају упознају такву децу, да живе са њима, да схвате да то није нешто чега треба да се плаше. За саму децу, која имају те проблеме, важно је зато што стичу сигурност, што упознају децу која су другачија од њих”, објашњава Драгана Илић, лични пратилац деце са сметњама у развоју.

Гостовање хора „Свитац“, подстакао је идеју која одавно постоји, а то је да Пирот добије исити такав хор и укључи музику као свакодневну креативну терапију.

“Постоје људи у нашем граду, који итекако могу да изнесу једну такву причу, стручни су, имају искуства, раде у школи „Младост“. Имамо инклузивни центар, само је потребна подршка локалне заједнице и нарочито локалне самоуправе”, наводи Маја Стаменковић, из Удружења „Корак по корак“.

Глас и покрети били су довољни да публика снажно доживи емоције које су пренете. Њихова порука да када могу они, могу сви, остала је као одјек и молба граду , који у односу на број становника има значајан број деце која имају аутизам или неку сметњу у развоју.