У Степановићеву осликан мурал са ликом седамнаестогодишњег Немањe Комара који је настрадао у паду надстрешнице у Новом Саду

“Свет се мења, све долази и одлази, само љубав бива и траје вечно. Љубав носи доламу од вилинског предива, и можда не побеђује, ал’ је зато небобедива” -. Ово су стихови песме његових другара, која описије Немањин лик, док се обраћају његовим ближњима и небу.

“Овде окупљени испод плаветнила бескрајног које уноси мир, стојимо данас, а ти нас негде из најсјајнијих редова тога плаветнила гледаш, смејеш се Немања, знамо да је тако. Ту где си научио прва слова, и трачао за лоптом, заигран, безбрижан и слободан са својим дечијим сновима у лету, сада стоји непролазно сећање у трагу вечности”, говори Миа Радишић, Немањина другарица.

Новац за мурал прикупили су на мартовском турниру у малом фудбалу, који се играо у његову част. Пет месеци након што је пад надсрешнице прекинуо њихово дружење, рад руског уметника је завршен, а 15 белих балона и један плави, полетело је међу облаке. По један за сваки од прекинутих живота.

На питање које боје је био његов балон, шта је урадио кад је пустио, и шта је после тога рекао Михајло Комар, Немањин брат одговара: „ Рекао сам да је мој плави, да се зна који је мој, и да не може Немања све да ухвати све одједном балоне...”

Фотографију за мурал, израбрала је Немањина мајка, док су место избарали другови.

“Зато што смо се стално овде пре окупљали, као мали смо овде тренирали фудбал, долазили смо сад у скорије време, пре него што се ово није десило, долазили смо понекад и да гледамо утакмице Фудбалског клуба Омладинац”, наводи Никола Добранић, Немањин најбољи друг.

“Ни са ким он никада није био лош и рекао бих да га сви овде у нашем крају воле, и да га поштују, и ето, можемо да видимо откад он није овде са нама, да су сви људи, пријатељи, породица, дошли овде да одају почаст и то је запрво један од разлога зашто је овај мурал цртан овде”, каже Вук Добранић, пријатељ.

“Хтели смо да представимо да живи са нама и да ће цео живот бити ту поред нас”, каже Стефан Иванишевић, Немањин брат.

Византијско плава боја која окружује Немањин лик, симбол је духовности и мира, а сам мурал креиран је тако, да преставља нераскидиву везу са окружењем у којем је одрастао.

“Ако погледате у његове очи, он гледа напред, преко нас, да у ту будућност, каже - немојте да будете баш тмурна, идемо заједно да будемо напред, само да живиш ... и он је међу нама”, сматра Андреј Колосов, руски уметник.

То је обећање и његових пријатеља. Простор испред школе уредиће, кажу, како би наставили дружење са својим другом. Жеља им је и да турнир у његово сећање, постане традиција, и начин да се новцем од такмичења, а у Немањино име, помогну неко коме је та помоћ буде неопходна.