Руси у Мачви

Др Kонстантин Мазурин, руски избеглица, гинеколог и рентгенолог, дао је велики допринос здравству у Шапцу. Редитељ, Јуриј Ракитин, шабачком позоришту. Инжењер Бучин радио је пројекат градске тржнице. Инжењер Багенски, споменик на Текеришу. О њима, али и о судбинама неколико стотина руских избеглица у Шапцу, сведочи ова ретка књига. У промеморији је и прича о Архипу Симеоновичу Kруцу, кројачу и великом добротвору, чије име је уклесано на спомен плочи у Шабачкој цркви.

Биљана Дробњак, професорка у Шабачкој гимназији, каже: "За време рата је, рецимо, иза тржнице, овде у Шапцу, пронашао дечака и девојчицу чији су родитељи одведени у логор и током целог рата он и бака су их чували и пазили. Ово је фотографија коју смо добили од жене која је била професорка математике касније у Смедереву. Био је велики донатор, донирао је новце шабачкој цркви и тако, тежио је увек да буде један хумани човек који помаже свима, којима је у то време било потребно."

Летописац руске миграције, Жана Војиновић, оживела је сећање на све оне који су радом и умећем оставили траг у тада ратом разореном Шапцу, а неким породицама у расејању помогла да пронађу претке.

Живана Војиновић, ауторка књиге "Загранични Руси у Мачви", објашњава: "У далеком сибирском Омску и Москви, живе потомци Герасима Новикова, који је стигао у Шабац, а потом живео, радио и умро у Поцерском Метковићу. Његови потомци, унуци и праунуци, дошли су да га пронађу. Судбине свих њих су у књизи. То је био углавном писмен свет који је стигао и који се задржао у Шапцу. Међу најобразованијима били су инжењери, професори, уметници, војна лица, наставници, лекари, и сви су они у својим областима изузетно допринели. Само гимназијски уписници чувају двестотинак имена ученика и наставника који су буквално, из пепела, подигли просвету и образовање у Шапцу и Подрињу у тада неписменом, десеткованом и у рату разореном Шапцу."

Међу заграничним Русима је и жандармеријски наредник, Максимилијан Панасиук, рођен на истоку Украјине, који је дошао у ове крајеве пред први светски рат.

Бранислав Панасиук из Шапца, Максимилијанов унук, наводи: "Задњих шест година живота провео је у Шапцу. Стигао је негде око 1935. и живео до 1941. Тад су га Немци убили у септембру. Kад је био онај марш на Јарак, био је прва жртва тог марша. У Шапцу од потомака, он је имао две кћерке и два сина."

Сведок доприноса руских избеглица у Шапцу је и обалоутврда на чувеној Чеврнтији на Сави, коју су 1927. са мештанима и водном задругом изградили машинисти, браћа Александар и Иван Трејгут. Kњига Жане Војиновић велики је истраживачки подухват и допринос да им имена "заувек не однесе набујала река нових историјско-избегличких токова."