Утицај нивоа Дунава на водоснабдевање и пловидбу

Ниво реке код Бездана данас је на 29 сантиметара, док је у Новом Саду на 35. По прогнозама РХМЗ-а, тренд опадања наставиће се до недеље. Док смо претходне године имали, у неколико наврата, високе водостаје када им време није, ова године, ситуација је потпуно другачија.

Бранислав Вајда, из Удружења професионалних лађара Србије, каже: "Нормално, у марту углавном креће топљење снега са планинских врхова и тада добијамо повећање Дунава, и тада долази до високих вода, то често буде март и април. Ове године, нешто другачије, тачније, имали смо доста суву годину, није било падавина, није било ничега посебно, тако да вода нема одакле ни да дође. Е, сада је почело полако, са кишама је почео водостај и да расте, и сада видимо из Аустрије је почео један талас да долази, вероватно су снегови почели да се топе са Алпа."

Историјски минимум Дунава забележен је 1909. године, када је био на 134 сантиметра. Ипак, за март месец ово су рекордне вредности. А прогнозе водостаја река са највећом пажњом прате лађари.

Божидар Белош, саветник за заштиту од спољних вода ЈВП „Воде Војводине", објашњава: "
Плус 60 сантиметара је такозвани најнижи пловидбени ниво, ту већ настају проблеми са спрудовима, појављују се спрудовима, настају са количином терета коју бродови могу да носе, морају да смањују количину терета да издижу дно, да би могли да прођу, самим тим то није економично."

Због ниског водостаја Дунава, овде на самом шпицу Рибарског острва, наутичари, власници чамаца који своја пловила држе усидреним на десној страни, као и припадници Речне флотиле, немају приступ реци, а са једне обале на другу, може се и пешице."

Бранислав Вајда, из Удружења професионалних лађара Србије, додаје: "Kритичан сектор креће код нас од Футога па доле до испод Бесног Фока. Зато што тај део није никад регулисан у потпуности како треба, па ту долази до смањених габарита за веће саставе. Али, колико видим, ове године капетанија је радила како треба, на време, па су дали обавештење за заповеднике бродова о норми газа."

Новосађани већ месецима муку муче са водоснабдевањем. Вишечасовне ноћне рестрикције узрок су радова на регенерацији бунара, али од самог почетка, из Водовода наводе, да је део проблема и неповољна хидролошка ситуација. Струка објашњава да су капацитети мали у односу на број становника, али да пораст реке може бити од велике помоћи.

Др Божо Далмација, професор емеритус ПМФ у Новом Саду, наводи: "Хидролошка ситуација је сигурно проблем, јер када раде реина бунари, онда треба отприлике да између нивоа подземне воде, кад се црпи, и нивоа Дунава буде најмање 3,4 метра. Значи, уколико више користимо воде, мање дотиче из Дунава. Мање дотиче кад је мали водостај, као што је лети, онда практично рејни бунар имамо мањи капацитет, и том случају немамо довољно воде за експлоатацију."

И док је за санацију бунара дат рок до 60 дана, када би и проблем са водоснабдевањем морао бити решен, најављене падавине и талас узрокован топљењем снега из Дунавских земаља, могао би помоћи лађарима већ наредне седмице.