Пет година од првог регистрованог пацијента са корона вирусом у Србији

Средином марта те, 2020. године затвара се Основни суд у Врању, дезинфикују просторије, први оболели запослен је у правосуђу.

"Све особе које су, на било који начин, да ли је то лични или посредан контакт, су изоловане, односно стављене под надзор”, изјавила је тада др Светлана Стојановић, директорка Завода за јавно здравље у Врању.

То је био почетак, затвара се и Гинекологија, затим и фабрика. По апотекама бележимо несташицу маски, средстава за дезинфекцију. Забрањена је продаја на отвореном, не раде кафићи, ресторани. Забрана кретања важила је за старије особе, на сцену ступају волонтери.

‚‚Буквално све што је у нашој моћи, трудимо се да све њихове захтеве испоштујемо”, говорио је Милош Стојилковић.

Епидемијска ситуација карактерисана је 2020. и наредних година као озбиљна, неповољна, несигурна, ванредна, који је период за епидемиологе био најтежи?

‚‚Најтежи период је био када је епидемиолошка ситуација досегла карактер ванредне, дакле, негде средином тог пандемијског периода, дакле у трајању од три године, тада су болнички капацитети у болницама у Врању и Сурдулици, у ковид болницама, били пуни, заиста је био велики број смртних исхода и вирус се веома брзо ширио”, наводи др Слађан Станковић, епидемиолог Завода за јавно здравље.

Раде ковид амбуланте и болнице, здравствени радници ангажовани су у црвеним зонама.

"Ми смо имали и по 400 пацијената дневно, 380, 400 пацијената што је јако велики број“, сећа се др Стефана Младеновић, координатор у АТД ковид амбуланти у Врању.

Стижу вакцине, отварају се пунктови, Србија помаже и својим суседима из Северне Македоније.

‚‚Резултат је заштита здравља, резултат је да створимо колективни имунитет, да он пређе 60, 70 одсто и да на тај начин зауставимо ову тешку болест и будемо опет у ситуацији да живимо што нормалније”, говорио је почетком 2021. године проф. др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба.

На питање каква је тренутна ситуација, има ли вируса короне, има ли других вируса др Слађан Станковић, епидемиолог Завода за јавно здравље одговара: „Ми смо у претходној, 2024. регистровали 70 случаја обољевања од ковид инфекције, то је као свака друга респираторна инфекција, нема неки значај, не даје клиничку слику која је била присутна током пандемије. На нашем подручју мало је више било обољевања ове, у односу на претходну годину, али, у сваком случају, епидемиолошка ситуација је под контролом здравствене службе.”

Др Слађан Станковић додаје и да је  корона сигурно оставила последице код старијих људи, где су постојала удружена обољења: “Нарочито код људи који су боловали од болести крви, срца, сигурно је важно да се спроводи третман након короне и тада и сада, и да се прати здравствено стање, у неком смислу корона нам је била наук како да се понашамо у евентуалним неким новим пандемијама, оно што је важно, схватили смо да је здравље на првом месту, све остало је на другом. Свет је био уједињен, солидаран, врло брзо смо победили пандемију, свака пандемија траје три године."