Maлa Нађа у топлом Татјанином загрљају

Нађа је у Татјанин живот ушла пре скоро четири године, када је ова несебична жена преузела бригу о беби остављеној у болници, тада старој само 15 месеци. И поред чињенице да девојчица болује од тешке болести, дилему да јој помогне у одрастању није имала.

Татјана Обрадовић, хранитељка из Чачка, присећа се:  ''Имала сам само жељу да помогнем том неком остављеном детету код нас у на одељењу дечије хирургије, и ето, постала сам хранитељица из тог разлога да бих могла да је узмем да дође код мене.''

Татјана има троје деце и четворо унучића, али је сада нови члан породице увек на првом месту. Нађа је дете лептир, а борба да јој болне ране по читавом телу зацеле непрекидна.

Татјана каже: ''Пут пун муке, борбе, секирације, бриге али опет и нада да ће бити боље, и убеђена сам да ће бити боље. Треба помоћи сваком, посебно овако немоћном бићу као што је дете.''

Нађа је недавно прославила пети рођендан. Иако свакодневно иде у вртић и дружи се са вршњацима, њен живот је потпуно другачији. Само за купање и замену изузетно скупих фластера потребно је више сати. Лек за децу, која болују од ретке болести, булозне епидермолизе, не постоји.

Татјана објашњава: ''Тренутно нам је доступна та терапија, генска, коју примају Нађа и Хелена а треба да почне још шесторо пацијената да прима, обећано је да ће то почети у марту ове године. Мислим да би та терапија требало што пре да стигне за сву ову децу оболелу од дермализе, јер им је стварно хитна. Болест нон-стоп напредује и данас су у горем стању него јуче, ето просто не заустављива.''

За храброст да изабере Нађу и подари јој дом, незимерну љубав и несебичну бригу Татјана Обрадовић добила је бројна признања. Плакету за најплеменитији подвиг, Децембарску награду града Чачка. Недавно, у њене руке стигла је награда за изузетан допринос у области бриге о породици, за пожртвованост и залагање у очувању породичних вредности, која носи име Милунке Савић и Златна медаља за заслуге поводом Дана државности Србије. Ова хероина из Чачка пре свега истиче да јој је највећа награда сваки Нађин осмех, а највећа жеља да сва деца лептири имају живот са што мање бола и бриге.