У Књажевцу - о значају завештања органа

Бака Николе Станојевића из Књажевца која је 2015. настрадала у саобраћајној нерећи постала је донор органа одлуком породице.

“То није била тема, о којој се говорило, нити је ишта било на телевизији, ни у околини. Схватили смо да би она то једноставно желела да може да спаси нечији живот. Оба бубрега, јетра и срце су донирани, тако да је то мало помогло да се ублажи шок и бол губитка, то што смо знали да је једним тим чином спашено четири живота”, наводи Никола Станојевић, из Књажевца.

Стицајем околности Пожаревљанин Младен Тодић упознао је породицу свог донора са чијом јетром живи већ девет година.

Младен Тодић из Удружења "Заједно за нови живот" каже да је сусрет био емотиван. “И те емоције које су и са једне и са друге стране постојале су помешане. Прво жал за једним изгубљеним животом, али са друге стране, његова породица је једноставно нашла негде смисао у том бесмислу смрти да су тиме спашена неколико живота, не само мој и да је тако неколико породица остало на окупу”.

Пандемија Ковида значајно је смањила број донора.

“Оно што теши је да у првом месецу 2025. године већ имамо остварена четири донора. Ако вам кажем да их је претходне године било укупно девет, а већ за први месец ове године - четири, заиста се надам да је то знак опоравка нашег трансплантационог програма, јер ми памтимо године када смо имали педесет донора у једној години, када смо били најближи тој некој међународној размени”, истиче др Александра Плећаш Ђурић, координатор за трансплантације.

Донорске картице укинуте су 2018. године, али област трансплантације органа још увек није до краја дефинисана законом.

Др Ружица Јовановић, в.д. директор Управе за биомедицину Министарства здравља напомиње да у нашој земљи се претпостављена сагласност озваничена с тим што ће постојати регистар недонора, лица која не желе да дарују своје органе. “Они ће моћи код изабраног лекара, или у Управи за биомедицину да потпишу да не желе да дарују своје органе и ући ће у регистар недонора”, наглашава др Јовановић.

Сандра Живковић из Књажевца сматра да су донирање органа, добровољно давање крви или коштане сржи и теме које треба уградити у образовни систем.

“Да оне не зависе од тога да ли ће неко Удружење организовати и у ком месту у Србији овакве панел дискусије и трибине него да то просто кроз образовање допре до сваке особе у Србији”, сматра Сандра Живковић.

Књажевчани се слажу да им се пружила јединствена прилика да многе информације сазнају из прве руке:

“Супруга и ја смо седамнаесте године потписали донорску картицу. Чак ни у мом здравственом картону није било уписано да смо ми донори, нико није знао”, каже анкетирани.

Друга саговорница додаје: “Мислим да је важно да се о томе разговара у малим срединама каква је Књажевац, јер признаћемо да о тој теми немамо довољно информација”.

У Србији се трансплантације бубрега јетре и срца обављају у пет центара у Београду, Новом Саду и Нишу.