Како је Слађан Мартиновић из Пожаревца спојио књижевност и посао ауто-механичара

“Добар дан, мајсторе.- Добар дан.- Јел имате ђунту са ситним нутом ? Па, немамо ђунту, али имамо нову књигу.- Шта ће ми књига ? - Читајте књигу, док ја не потражим ђунту. Убијте време књигом.” - овако са муштеријама разговара Слађан Мартиновић који пише већ четири деценије, а аутомеханичар је постао стицајем животних околности, када се оженио и у мираз добио посао код таста у радионици.

“Све је то некако ишло паралелно и има пуно подударности. На пример има доста подударности између шрафова и људи. Кад се подмажу и једни и други те боље слушају и боље раде”, сматра Слађан Мартиновић, књижевник и аутомеханичар.

Прве афоризме објавио је у култној радио емисији Туп-Туп, код чувеног Минимакса. А онда су уследиле и самосталне хумористичке емисије на пожаревачким медијима и улазак у књижевни свет.

“На књижевним вечерима срећем познате писце и друге познате личности из света уметности, и онда човек може мало и да се погорди, да полети, изгуби тло под ногама, али зато сутрадан кад преспавам, ја сам ујутро у каналу, поправљам кола, срећем обичне људе, као што сам и ја обичан човек, причамо обичне приче, и онда, то ме мало спусти на земљу и да ми неку равнотежу”, наводи Слађан Мартиновић, књижевник и аутомеханичар.

Неки од Мартиновићевих афоризама су:

“Уређујемо сеоско гробље, планирамо да оживимо село”

“Ђаво не оре и не копа, што само доказује да живи у граду”-

Његов последњи роман “Луде краве у змајевом гнезду” промовисан је у пожаревачкој Народној библиотеци “Илија М. Петровић”. То је духовита прича о петорици ватрогасаца жељних да угасе некакав велики пожар који би их прославио, али он никако да се деси.

“Прича је смештена у доба транзиције и приватизације, на почетку 21. века. И сад борба тог малог човека да некако оствари себе, да дође до неке победе, да буде бољи од свих, али, једноставно судбина је таква да му фали срећа”, каже Слађан Ммартиновић, књижевник.

Слађан је мајстор за речи али и за механику. А, зна се да код мајстора увек мора да се сачека - и нова књига и нова ђунта.

На питање нашег новинара да ли ће он пре да прочита овај роман или Слађан да намести ђунту књижевник и аутомеханичар Слађан Мартиновић одговара: „Па, знаш шта, можда је ту у питању мртва трка. Крени ти, кренућу и ја, па ћемо да видимо онда шта ће бити на крају. Иначе, роман се заиста брзо чита, што се за налажење ђунте не би могло рећи."