Сестре Радосављевић из околине Медвеђе, иако без пута до школе, решене да остану у родном селу

Устају пре свитања, са погледом упртим у Мркоњски вис. По киши, снегу, често праћене јутарњом планинском сумаглицом и јаким ветром који пресавија и гране и електричне водове сестре Милена и Милица Радосављевић пешаче сат времена до асфалтног пута у Богуновцу. Ту чекају комби који их превози до школе у суседном селу Тулару.

“Наши родитељи су отишли пре 2 месеца у Велику Плану са нашом најмлађом сестрицом. Тамо је тата нашао посао. Ми би овде највише желеле да останемо зато што су у школи добри другови и ми смо одлични ђаци и волим свој крај, али кад падне снег баш је хладно и много је тешко да се пешачи", прича Милена Радосављевић, из Богуновца.

Миленина сестра Милица додаје: „Није лако, али ми смо навикли да устајемо ујутру рано. Наш стриц кад може, кад има времена он нас повезе, спусти до доле колима”. Кажу да нема страха ни кад иду саме кроз шуму, јер су навикле.

Основну школу „Јован Букилић" у Тулару стару 72 године похађа 11 ђака. Милена је седми, а Милица шести разред. Скромне, паметне и вредне са циљем и жељом да после школовања буду у строју припадника војске Србије.

„Труде се, раде и поред свог тог умора до школе, оне се труде да све те обавезе квалитетно и добро савладају. Овде је мали број ђака, али та деца су изузетно сложна, емпатична”, наводи Милена Ивановић, педагог О.Ш „Јован Букилић" у Тулару.

Без теренског возила се не може до куће Радосављевића на 850 метара надморске висине. Кад су сметови ни теренац не помаже. Милену и Милицу дочекују и о њима брину тетка Звездана и стриц Мико. Помажу у свему. Посла је доста.

„И око стоке и у кући и по пољу и у ливади, башти. Овде је највише у кући код нас људи. Осморо - да смо сад сви на броју, да су сви ту. Ово остало један, два", каже Звездана Радосављевић.

Мико Радосављевић додаје да је ту рај за сточарство. “Има ја мислим преко 50 хектара само да иду у пашу. Да има пута много би боље било и много би више људи било на селу, не би одлазили", истиче он.

У протекле 2 године у путну инфраструктуру у општини Медвеђа уложено је око 200 милиона динара. Прошле године је требало да се асфалтира цео путни правац у селу Богуновцу. Радове коче нерешени имовински односи.

“За ову годину је предвиђено да се асфалтирају оне деонице које нису оптерећене имовинским односима. Мора да водимо рачуна о имовинским односима јер се из дана у дан сусрећемо са све већим бројем тужби за фактичка заузећа. То су тужбе које су наслеђене односно фактичка заузећа која су се дешавала пре 30, 40 и 50 година”, наглашава Раде Перовић, заменик председника општине Медвеђа.

А сваки километар урађеног пута у врлетима Горње Јабланице са прелепом природом, туристичким потенцијалима, богатом историјом и људима посебног кова даје наду за опстанак. У то верују и сестре Радосављевић.