Прокупљe: Сећање на Топлички устанак

Топлички устанак је био једини устанак на територији окупираној централним силама у Првом светском рату. Избио је у фебруару 1917. године у селу Мачковцу, код Куршумлије и проширио се на целу Топлицу и Јабланицу.

“Повод за избијање самог устанка је била објава регрутације којом су требали да буду обухваћени сви младићи на територији Топлице и Јабланице, за бугарску војску. То је посебно погодило народ, јер што би у суштини значило, да сви они који овде буду мобилисани, нашли би се у бугаској војсци, која би кренула на српску војску која се у том тренутку налазила на солунском фронту”, наводи Маја Димић, кустос историчар Народног музеја Топлице.

Устанак, кога је носио српски сељак подигло је 13 хиљада устаника. Након месец дана слободе, угушен је у крви и пламену. Као сећање, у Народном Музеју Топлице отворена је изложба предмета, фотографија и докумената из тог времена.

Дарко Жарић, музејски саветник Народног музеја Топлице показује: “Овде су једне од најзначајнијих, као што је дневник Косте Миловановића Пећанца, то је препис који је урађен 1918. године. То је једини документ везан за његово четовање у Топличком устанку. Такође, налази се Карађорђева звезда с мачевима која је дата Радисаву Тошићу, једном од команданата у Гвозденом пуку”.

Јавности је први пут приказано и 300 крштеница српске деце која су преведена у Бугаре, које су пронађене у цркви Светог Прокопија у Прокупљу, као доказ бугаризације која је спровођена на овој територији.

Теодора Булатовић, ученица 7.разреда ОШ Никодије Стојановић Татко у Прокупљу каже да јој је драго што је чула предавање о Топличком устанку. „Зато што смо и ми потомци неких људи који су се борили за нашу слободу и за све оно што данас имамо. И веома сам захвална што сам данас могла да будем овде и да видим све ово и што имамо оволике историјске изворе и толико информација знамо о нашим херојима“, истиче Теодора.

У Топличком устанку убијено је око девет хиљада људи, само у Топличком округу близу четири хиљаде. Спаљено је око 50 хиљада кућа . Отпор устаника прерастао је у герилу која је у јесен 1918. године заједно са српском војском учествовала у борби за коначно ослобођење земље.