Како ужички библиотекари промовишу читање и истраживање

Данас, када сви користе мобилне телефоне и компјутере, где је место традиционалне штампане књиге? Шта се и колико чита и како подстаћи читање, истраживали смо у ужичкој Народној библиотеци.

Библиотека је место сусрета различитих генерација и различитих читалачких укуса.

„Највише читам белетристику Лусинду рајли, Николас Спаркса, од наших писаца Љиљану Хабјановић“, каже анкетирана.

Други додаје: „Углавном читам класике оне старе наше и нешто од ових савремених, ево сад сам хтела да узмем Ненада гугла“.

Има и оних који највише читају, како кажу - неке животне књиге, које нас свакодневно прате кроз живот, али и трилере, историјске романе.

Белетристика је оно што читаоци највише бирају, а издвајају се и најчитанији аутори.

Мирјана Станковић, библиотекарка каже да је најчитанији роман „После забаве“ Стева Грабовца, добитника Нинове награде за 2023. годину. „Од домаћих аутора читани су Синиша Ковачевић, Јасминка Лаловић, Бојан Љубеновић. Када је у питању страна књижевност, актуелан је серијал Седам сестара Лусинда Рајли, романи Фредерика Бакмана, као и Колин Хувер Са нама се завршава", истиче она.

Ужички библиотекари осмислили су различите пројекте којима промовишу читање и истраживање.

„Библиотеке су смештене у парковима са циљем да мотивишемо наше суграђане на читање на отвореном, како би што више времена проводили размишљајући о свом менталном и физичком здрављу", наглашава Биљана Давидовски, библиотекарка.

Њена колегиница Бојана Маринчић наводи да су оквиру Престонице културе Ужице 2024. године деца имала један обогаћени програм едукативно-креативних радионица, где су у првој недељи могли са историчарем доктором наука да упознају боље ужички крај, а после су са илустратором учили како да цртају.

Осам хиљада чланова је број који потврђује да се интересовање за читањем ипак не смањује.