Ризици промене пољопривредне културе

Од 180 јутара колико ради Душан Kенђур из Остојићева, половина је под поврћем. Само семенски и конзумни лук заузимају 30 јутара. На разноврсност се одлучио због климатских промена, па уз житарице гаји још седам култура.

Душан Kенђур, пољопривредник из Остојићева, каже: "На газдинству су заступљени пшеница, кукуруз и сунцокрет. Уврстио сам и луцерку за производњу семена, а што се тиче поврћа, лиснато поврће узгајам. Мирођију за производњу листа, першун за производњу листа, мирођију за производњу семена, и комплетну линију лукова."

Већина ратара ипак не ризикује на овај начин. Процењује се да је јесенас засејано између 600 000 и 650 000 хектара пшенице. Извесно је да ћемо имати високе залихе ако не извозимо 140.000 тона месечно. Процена је да до новог рода имамо слободних два милиона тона."

Сунчица Савовић, удружење "Жита Србије" "Ми свакако морамо да констатујемо да нашу производњу пшенице морамо назвати масовном, јер производимо дупло више него што нам је потребно. "

На цену пшенице и кукуруза утичу кретања на светском тржишту. Kупци траже веће количине и квалитет. Појединац зато тешко може бити конкурентан, а проблем малих и средњих произвођача је што немају свој складишни простор.

Никола Михаиловић, из Задружног савеза Војводине, каже:  "Нама је најбитније да постоји тај ланац, произвођачи, пољопривредници, паори, њихова институција која се зове задруга и прерађивачи, тамо где нема задруга прерадне капацитете, млинове. Углавном имају складишне капацитете, једноставно први тај удар да сачувају робу па да продају кад је цена некако најповољнија."

Стручњаци предлажу да се на тржиште житарица уведу робни записи као вид сигурности произвођача на тржишту.

Радован Пејановић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, објашњава: " Онај који дође до тог робног записа, то је хартија од вредности, он може да обезбеди кредит, што је важно. Он може преко тога да изврши набавку семена и ђубрива."

Производња и тржиште житарица била је једна од тема на 59. Саветовању агронома и пољопривредника Србије, који је одржан на Златибору. Истакнуто је да због мање стоке пада потрошња кукуруза. Пре деценију годишње се трошило 4,2 а сада 3,5 милиона тона.