Две пите међу 100 у Европи

Самса, пропећ, зељанче, сеченица - то су пите које су препознатљиве за врањски крај. Некада су се спремале само у домаћинствима, сада их има и у пекарама, а посебне су по укусу, припреми, изгледу. Налазе се и на листама најбољих пита, које објављују кулинарски часописи или сајтови.

Сви елементи на једном месту: оклагија, пећница, посуде. У кухињи Слободана Антића је, као и у свакој где се пеку пите, вруће. А припрема почиње рано ујутру.

Слободан Антић, пекар, каже: "Најбитније је брашно, друга најбитнија ствар је знање, и трећа ствар која је врло, врло битна је љубав према тесту. То је битно за питу, а поред свега тога, потребно је да се користе домаћи састојци, како би, а ми то и желимо, да вратимо људе у детињство. Kао што се правило некад, не са овим неким новим стварима него управо домаћи сир, домаћа јаја и сви домаћи састојци, као некада. Умеће са оклагијом, односно сукаљком, како се каже у Врању. Ми овде управо то правимо, оно по чему је Врање препознатљиво, исти укус као некад."

А аутентичан укус је пита самса.

Слободан Антић, пекар, додаје: "Самса је традиционална врањска пита која је у суштини празна пита, али је преливена киселим млеком и белим луком, и ко је проба веран јој је до гроба. То је буквално бренд нашег града и свако ко дође у Врање, мора да проба самсу пре него што оде из њега. Поред самсе, имамо домаће пите са спанаћем, купусом, празилуком, имамо и пропећ, то је пита са сиром и јајима. Имамо и питу са прженицом врањском. То су дуван чварци и киселе паприке."

Свака домаћа пита захтева ручно обликовање, труд, посвећеност.

Слободан, наводи: "Имам вишегодишње искуство, некада су моји држали пекару, па сам тамо стекао то неко предзнање, а све што знам о свему овоме, научио сам од баке и маме које су врсне домаћице."

У недавно отвореној пекари, или занатској радњи, труднице имају предност и добијају поклон. У понуди су и слатки специјалитети - салчићи и ванилице, који су готово подједнако тражени као и врањске пите.