Где је Сава крстио свог првог верника?

"Ја ћу га благословити, али му срећу можете дати само ви његови родитељи, ако га зарано научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено", казује Виктор Танасковић, ученик ОШ „Растко Немањић" из Дежеве - легенду "Свети Сава и отац и мати са малим дететом".

Не само због историјских чињеница, већ и због бројних сведока прошлости и предања, о Дежеви се говори као о колевци прве српске државе и долини српских краљева. Вековима омеђен значајним светињама простор Дежевске долине чува богато историјско наслеђе. Где су тачно били двори великог жупана Стефана Немање не може се са сигурношћу говорити. Претпоставља се да је дом најмлађег жупановог сина био недалеко од места Брест, где је у знак сећања на Светог Саву посађен храст, а поред једног каменог, постављен и велики крст.

''Да мјештани нису подигли овај крст метални овдје, обичан пролазник ни по чему не би могао закључити да је то родно мјесто нашег утемељивача цркве и утемељивача и наше Рашке државе“, истиче Владета Голубовић, професор у пензији, аутор књиге Дежева.

За храм од кога пут води ка Дежеви, везују се неки од најзначајнијих догађаја из периода владавине Немањића. Црква Светих апостола Петра и Павла, у народу познатија као Петрова црква најстарији је споменик црквене архитектуре на простору Србије. У средњем веку крштење није било могуће обавити на други начин осим погружењем, потапањем, о чему сведочи очувана широка и дубока крстионица у централном делу тог храма. Управо у њој крштен је Растко Немањић, као и Немањини синови Вукан и Стефан.

''Та крстионица је била овде у Петровој цркви и наравно да је Немања у том храму где је било и седиште рашког епископа крстио обављено је крштење његове деце између осталих значи крштен је и Раско Немањић будући Свети Сава“, истиче Томислав Миленковић, протојереј ставрофор, старешина Петрове цркве. Наставља: „То је од великог значаја дакле практично ту је он постао члан цркве ту је примио свето крштење и онда на тим после темељима духовним које има да се напаја пошто је било седиште рашког епископа после он је рођен после подизања Ђурђевих ступова значи ту је био манастир активан сва та духовна атмосфера је касније утицала на његов духовни живот и васпитање које су му дали његови благочестиви родитељи“.

О раном животу најмлађег сина великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане, не зна се много. У предањима се говори, а у литератури се може пронаћи да је Растко Немањић одрастао окружен великом љубављу, редовно је присусвовао богослужењима у цркви, молио се, постио. У раној младости волео је да чита озбиљне списе о религији и историји, а због необичне племенитости млади кнез био је омиљен. У то доба долина у подножју планине Голије било је једно од места у ком су били двори Немањића.

''Овде сваки део ове земље је историја ова имамо част и привилегију да сваки дан шетамо стазама где су шетали наши краљеви и Свети Сава. Све живо рађа овај има посебан укус посебан овај стварно све је одавде баш је баш је прелепо место за живот'', наводи Срећко Мијаиловић, село Алуловиће.

Александра Милетић, из Мишчића додаје: ''Према предању Дежева је била толико густо насељена у доба Немањића да је петао могао из Петрове цркве да дође до Дежеве скакућући с крова једне на кров друге куће''.

Иако трагова двора Немањића нема, недалеко од центра данашњег села Дежева, археолози су пронашли остатке Саборне цркве из прве половине 13 века. Претпоставаља се да је дело локалних неимара, највероватније из тадашњег села Пнућа. У славу Светог Саве, вековима касније, изграђен је нови храм, недалеко од темеља старе цркве који сведоче о дворској цркви Немањића.

''То је доказ да је овде све почело, да овде постојим и на Немањића ако је дворска црква значи да су били и двори, а поготово ако знамо да је овде рођен Растко Немањић, потоњи Свети Сава, као и његови његова браћа Вукан и Стефан“, наглашава Иван Јањић, парох дежевски. Додаје: „Првобитна жеља вернога народа овде тако и цркве била је да се баш на овим темељима овде изгради нови храм који ће бити посвећен Светоме Сави. Започели смо изградњу храма 2012. године и хвала Богу - Храм је, можемо слободно рећи - и завршен, остали су неки радови на уређењу унутрашњем.''

Константин Јеремић, ђак ОШ „Растко Немањић" из Дежеве изрецитовао нам је део песме „Растао је дечак Растко": "Растао је дечак Растко, хранила га рујна зора, он напусти дворе оца, а прими га Света гора".

Растко Немањић је детињство провео у Дежевској долини. Када је напуно 15 година Стефан Немања му је на управу поверио хумску област. Међутим, младог принца није интересовала власт, па убрзо кришом напушта двог свога оца и бежи на Свету Гору. И данас се може чути прича да је у конаку рашког манастира Кончул, крај цркве посвећене Светом Николи, познате под називом Никољача преспавао на том путу. Та легенда по многима вероватно има основа.

Мати Минодора, из манастира Светог Николе у Кончулу каже да - има. Објашњава: „Зато што је манастир Кончул основан 1175 године, отприлике то је година када је свети Сава рођен, а његов отац Стефан Немања преподобни Симеон мироточиви је изградио овај манастир, а по неким подацима обновио је стару светињу из шестог века тако да је сигурно да је Свети Сава са својом породицом долазио у манастир Кончул, посећивао богослужењима, али о томе немамо писаних података зато што је манастир разрушен и спаљен у 18 веку, тако да нисмо ушли у траг неким писаним подацима, а постоји то предање да је он када је бежао на Свету Гору да је пре ноћио у манастиру Кончул.“

У пратњи светогорских монаха млади Немањић најпре стиже у руски манастир Светог Пантелејмона. Занимљиво је да је одмах по доласку замонашен. Вероватно због његове духовне зрелости, али и потере коју је Растков отац упутио.

''У средњем веку обичај да се владарска деца монаше просто није било уобичајена ствар, владарска монашења у Византији су била последица политичког дебакла најчешће, а не слободне воље једног врло младог човека дубоко побожног, дубоке вере и то сигурно је остављало озбиљан утисак на све који су Саву сада већ Саву имали прилику да упознају. И Немањина одлука сада као монаха Симеона одлука да се придружи свом милом сину и долазимо до једне специфичне ситуације у којој је отац постаје син свога сина духовни њих двојица заједно обилазе Свету Гору'', рекао нам је Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландар у Београду.

Ватопед су Симеон и Сава значајно помагали, обнављали манастир, градили капеле. Њихову идеју за обнову старог манастира који је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос и оснивање српске светиње на Светој Гори подржао је и византијски цар Алесије трећи Анђео.

„Цар је постао такође Ктитор Хиландара и тиме обезбедио уствари Хиландару ту самосталност коју он до дан данас има, та самосталност је темељ самосталности Српске цркве“, наглашава Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландар у Београду.

Српско светилиште на Светој Гори подигнуто на рушевинама ранијег византијског манастира вековима је центар духовности, културе и образовања нашег народа. И данас манастир Хиландар надвисује моћна одбрамбена кула-пирг, чија су прва четири спрата подигнута у време Светог Саве.