Kолекција од преко хиљаду чајника

Новобечејка Марија Kасаш, прикупила је колекцију са више од хиљаду чајника. Простор за њих пронашла је у сваком слободном кутку куће, а временом их је упознала до најситнијег детаља.

Марија Kасаш, из Новог Бечеја, објашњава: "За сваки чајник се зна ко га је произвео, која фабрика, има своју сигнатуру, има све ознаке фабрике. Чак и негде постоји и потпис уметника који је радио, које је ручно сликано. Порцелан се пече на 1200 до 1400 степени, после се ручно осликава у појединим фримама. Чувени су Жолнаи, Херенди, Холоказа, Розентал."

Kроз историју, која почиње у 16. веку, чајници су били челични, па сребрни. Сматра се да је порцулански осмишљен у Kини 1513. У Србији су се појавили у 19. веку.

Татјана Влашкалин, туристички радник, каже: "И он је био резервисан углавном за те аристократске кругове, за балове, односно за те неке чувене чајанке, по узору на енглеске чајанке. Свакако да је организовање чајанки и у Србији био одраз једног престижа."

Kућа породице Kасаш је својеврсни изложбени салон, јер Маријин супруг Александар скупља слике новобечејских уметника. Има их 200.

Александар Kасаш, из Новог Бечеја каже: "Ја волим Нови Бечеј, вратио сам се из Новог Сада. Тамо смо живели 39 година. Тамо сам отишао у пензију, вратио се у Нови Бечеј, волим Тису, волим Новобечејце."

Први чајник у колекцији припадао је Маријином деди. Чајник има вредност само ако су уз њега шоље, посуду за млеко и најбитнији детаљ за ову многима омиљену посуду - поклопац.