У нишком прихватилишту за старе и одрасле нема довољно места за све угрожене

Свако од њих петнаесторо има своју причу, али свима им је заједничко то што су после много мука уточиште пронашли овде.

“Било је дана када буквално нисам имао ни за хлеб. Спавао сам по напуштеним просторијама, по железничким станицама, по парковима, чак је било прилике да спавам и у парку у Чаиру на земљи”, прича Ивица Здравковић, корисник.

Неки од њих остали су без посла, друге је издало здравље, а има и оних који су овде због нерешених породичних односа.

Моника Пенић каже да је од ње породица “дигла руке“: “Изгубила сам породицу. Трећа ћерка је овде, нема никакво интересовање за мене, не могу унуке да видим, тешко је”.

Корисник Зоран Мираловић испричао је своју животну причу: „39 година, седам месеци радни стаж, отишао сам у инвалидску пензију, пензија 30 хиљада, нема ни за воду, кућу сам имао, син је продао, и тако, хоћу-нећу ја сам морао да дођем овде. После идем у старачки дом”.

О њима даноноћно брину здравствени и социјални радници. Осим топле постеље и хране сви који по упуту Центра за социјални рад дођу овде могу да рачунају на радну терапију и најпре на психолошку подршку.

“Они се овде суочавају са својим животом, са својим животним причама, одбачени од сродничких породица, одбачени од пријатеља, али ми се овде трудимо да заједно превазиђемо све њихове тешкоће да радимо заједно на интеграцији у социјалној средини, подршка двадесет четворочасовна и заједно гурамо даље” наглашава Горица Цветковић, из Прихватилишта за одрасла и стара лица „Мара“ у Нишу. Додаје да су нажалост капацитети прихватилишта попуњени: “Имамо 15 корисника, тренутно имамо листу чекања”.

У прихватилишту свака помоћ са стране је добродошла, а тренутно највише недостаје храна и пиће за новогодишњу и божићну трпезу. Празнична декорација и празнични дух већ су ту.