Лечење психоза у заједници

Центар за заштиту менталног здравља у заједници, на територији нишке општине Медијана, давне 2005. године био је пилот пројекат, какав је требало да добије свака општина. То се није десило, али центар је, захваљујући матичној установи, Психијатријској болници „Горња Топиница", опстао. О искуствима лечење психоза у заједници, у Нишу су разговарали стручњаци из региона.

У Центру за заштиту менталног здравља део су заједнице, осећају припадност и добродошлицу у сваком тренутку. Њихова болест третира се као и свака друга хронична тегоба која захтева редовну терапију.

Јелена своје искуство описује речима: "Читамо новине, неки корисници читају књиге, ја сам дошла да вежбам на компјутеру, то ме интересује, задовољна сам радом у овом центру, редовно идем на контроле, редовно узимам лекове и добро се осећам психички, немам халуцинације и сумануте идеје.

Запослени у центру не носе беле мантиле, познају све кориснике. Неки долазе једном месечно неки и сваког дана. Поред породице, центар им је друга кућа.

Добрила Јанковић, главна сестра, каже: "Главна предност је што се налазимо на градској територији, где смо им стално доступни. Доступни смо и преко телефона али и тако што одлазимо у њихове куће, да видимо како живе и раде.

Доктор Милан Станојковић, директор Психијатријске болнице „Горња Топоница" преноси своја искуства: "Све је то тако индивидуално креирано за сваког пацијента, омогућава одржавање терапијске ремисије, брише потребу за болницом, и на неки начин штити самог пацијента, али и околину, од евентуалних последица које могу да се десе код погоршања душевног здравља."

Оваквих центара у нашој земљи готово да нема. Босна и Херцеговина има мрежу, само Република Српска има 27 центара за лечење у заједници.

Проф. др Нера Зивлак Радуловић, начелник Kлинике за психијатрију УKЦ Републике Српске каже: "Тимови у центрима су мултидисциплинарни, што значи да морате да имате психијатра који је вођа тима, психолога, социјалног радника, терапеуте. У неким центрима постоје и дефектолози, логопеди, у зависности од развијености центара. "

Проф. др Чедо Миљевић, председник Удружења психијатара Србије објашњава: "То кошта, али кад се све сабере, а то је ток болести који је знатно повољнији, способност да пацијенти почну да раде, да се врате, уместо алтернативе - да буду хоспотализовани на дуже време и да постају све нефункционалнији, онда је и економска рачуница у корист лечења у заједници."

Лечење психоза у заједници је и савремени приступ психијатрије у свету, о чему сведоче трендови које усвајају и стручњаци у нашој земљи.