Врање: Вукан лепо напредује после терапије золгенсмом

Пре две године за лечење Вукана Стоиљковића из Врања, који је имао спиналну мишићну атрофију, организоване су бројне акције широм земље. Тада је примио и најскупљи лек, золгенсму. Сада је Вукан код куће, са родитељима.

Дочекао нас је са осмехом и одмах преузео наше средство за рад - микрофон. Радосни су сви у породици Стоиљковић, Вукан добро напредује.

"Могу да кажем да смо срећни, да смо се коначно вратили кући. Некако имам закључак да се свуда у свету живи, а кући, код нас у Врању се ужива", каже Милош Стоиљковић, Вуканов отац.

"Видљиви су свакодневни помаци, сваки дан нас изненади нечим новим, неки нови покрет или нека нова реч, нешто ново смисли. Сад је постао и занимљив, зато што како расте све више разуме свет око себе и онда смишља свашта нешто па нас насмеје у току дана више пута, изненадимо се да нешто разуме и да зна", каже Ивана Стоиљковић, Вуканова мајка.

Вукан има три године, са 10 месеци примио је генску терапију у Будимпешти, са породицом практично живео у болници дуже од годину дана. Сада код куће ради вежбе, из дана у дан јача моторику.

"Њему јесте тешко, али се и он сам труди и жели да сарађује и да неки покрет он изведе. Са терапеутом са којим смо почели да радимо у Врању смо јако задовољни, некако је успела да допре до њега, не само као терапеут, него као особа, немамо фазе са плакањем. Вукан сад тражи чоколаде, омиљена посластица. И тако, хвала Богу, добро смо", прича Ивана Стоиљковић, Вуканова мајка.

"Људи нас пресрећу на улици, питају како је Вукан, ми смо им презахвални за све што су урадили за нас, свако је дао максимум од себе", каже Милош Стоиљковић, Вуканов отац.

Имају подршку породице и заједнице, а највећа награда је Вуканов напредак. Он учи да црта, зна бројеве и слова, а омиљене играчке накратко је заменио нашим микрофоном, јер воли да прича и пева.