Сензорна соба у Владичином Хану

Место за игру, релаксацију и развијање сензорних вештина. У интерактивну собу долази и Жарко који има аутизам. Kажу родитељи да му то помаже.

"Много има побољшања од прве терапије и ова радионица нам доста значи, долазимо двапут недељно, види се напредак свакако", каже Тамара Станојевић, Жаркова мама.

За децу која имају сметње у развоју препоручује се боравак у сензорној соби, ту су посебни елементи који стимулишу њихова чула, активности које их мотивишу.

Миљана Антић, психолог у Техничкој школи "Никола Тесла" у Сурдулици говори о значају сензорне собе: "Ова сензорна соба представља начин на који се они играју и уз помоћ које уче, заправо неке вештине које су им потребне за живот. Ово није метода излечења већ је метода прилагођавања за бољи живот."

Александра Цветковић, волонтерка у удружењу "Хумано срце" каже: "Пре свега најбитнија је љубав, коју пружамо деци, коју деца наравно препознају, тако да смо се одлично уклопили и деца заиста одлично сарађују са нама, ја се надам да ће тако бити и у будућности."

Поред сензорне, чланови удружења "Хумано срце" планирају да опреме и слану собу.

О томе говори Стефан Станковић из удружења "Хумано срце" из Сурдулице: "Слана соба ће доста значити јер ће за њих 20 минута боравка у сланој соби, буквално мењати 3 дана на мору. То је деци потребно, а и одраслима, то ће бити исто у овом објекту, на првом спрату. Надамо се опет да ће нам помоћи локална самоуправа, као и фондација "Хуманост без граница".

12-оро деце кроз групни рад или индивидуално борави овде два пута недељно.