На Међународни дан борбе против фемицида - о превенцији насиља и заштити жртава

Жене не пријавиљују насиље из страха, стида, економске зависности од насилника или чињенице да жртва нема где да оде. Прва реакција институција је најважнија и у судској пракси се решава за један дан, уз Закон који предвиђа и меру трајна удаљења починиоца из домаћинства и рестрикције приласка жртви. Србија осам година спроводи овакве одредбе, а пре три године усвојена је Статегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља. Како унапредити систем заштите била је тема јавне трибине у зрењанинском Суду.

"Проблем насиља је нешто што постоји изузетно дуго, али се насиље пре није толико често пријављивало колико се пријављује сада што нама казује да грађани имају поверења у рад државних органа и установа, а циљ ове трибине данас је између осталог је да пошаљемо поруку да смо ми ту за наше грађане", наводи Ивана Војин, судија Основног суда у Зрењанину.

Драгиша Ћалић, из Комитета правника за људска права о статистици каже: "Ако погледамо статистику и број, да кажемо жртава породичног насиља нажалост углавном су то жене, тако статистика каже. Ово су 147 "отворена врата правосуђа", то је пројекат који спроводи УСАИД чији циљ јесте да се грађанима учини доступније правосуђе и грађанима отвореније."

Око 70 % случајева насиља јавља се у партнерско-породичним односима, где су починиоци партнери или други мушки чланови породице. Адекватна подршка жртвама највећа је помоћ.

"Не смемо да заборавимо чињеницу да смо ми сви као грађани дужни да пријавимо, да заштитимо, да подстакнемо онога ко трпи насиље да га охрабримо и да му помогнемо, да оснажимо да заиста пријави и да изађе из тог једног зачараног круга насиља", истиче Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите.

Србија је потписница Истанбулске конвенције и међународног споразума Савета Европе о спречавању и борби против насиља уз нулту толеранцију за ова кривична дела. Правници у Србији се још залажу да се фемицид уведе као посебно кривично дело.