Виминацијум: Припреме за ЕКСПО

Да ли ће током обиласка Археолошког парка Виминациум водичи акценат ставити на фрескоосликане гробнице Маузолеја, мамутицу Вику, архитектуру или живот Римљана, зависи од састава групе.

“Наша је конкретно за децу, а чули смо да је она најтежа. Зато што деца знају мало и онда мораш да нађеш довољну меру односа информација које ћеш да им пласираш јер мало знају, па могу мало и да разумеју, али шта је суштина, да они понесу неки леп доживљај”, наводи Славица Јовановић, лиценцирани туристички водич.

Бојана Шестовић, такође лиценцирани туристички водич додаје: “Овом обуком обухваћене су заправо области које се некада и запостављају, тај психолошки аспекат који је доста битан и сам доживљај дестинације и локације”.

Туристички водичи данас морају да знају све о културном наслеђу које представљају, али и о онима којима се обраћају.

“Циљ је да ми њих обучимо да на прави начин приступе. Да тај сусрет култура буде прави сусрет, а не судар. Да не буде погрешног разумевања, већ да људи оду одавде задовољни. Да они доживе Србију на прави начин који ће њиховом националном идентитету, њиховом темпераменту њиховог народа да остане у лепом сећању и да сутра пожеле да се врате”, истиче Бојана Банковић, председница УО Удружења туристичких водича Србије.

Културно наслеђе је велики, али неискоришћен потенцијал домаћег туризма, јер прича универзалан језик и може да повезује различите народе који ће посетити ЕКСПО.

“Првенствено нам је важно да професионалци и туристичка индустрија почне да посматра културно наслеђе као један вредан ресурс, као нешто што може да репозиционира Србију у смислу Европског контекста, али с друге стране да га освестимо у смислу његове крхкости”, наглашава Бојана Племић, из Високе туристичке школе Београд.

Зато је важно образовати и будуће генерације туриста и водича, јер су разлике у њиховим очекивањима већ видљиве. Миленијалци и генерација З су већ сада демографски примарна генерација.

“Та млада генерација сутра долази то да чува, да посећује, да негује, да брине о томе, да смишља неке нове законе, да смишља нове руте, нове туре и ми ако се не адаптирамо и не осмислимо како ћемо са њима да радимо и како ћемо то да комуницирамо према њима, остаћемо ту где јесмо, а видели смо да се промене дешавају”, каже Јелена Анђелковић Грашар, виши научни сарадник Археолошког института у Београду.

Да би из Србије понели најлепшу слику, пројекат обуке туристичких водича “Интерпретација културног наслеђа у туристичком вођењу” организован је уз финансијску подршку Министарства туризма.