Последњи сајџија у Руми

Клатно сата у неколико квадрата у центру Руме, чује се скоро шест деценија. Занат и механизам часовника, Слободан је учио три године, а након повратка из војске, почео је да их поравља и у својој радионици. Сада углавном мења батерије, и скраћује наруквице.

“То су сатови у разним бојама, има интересантних. Леп дизајн, тако да их девојке обично носе спрам гардеробе. Једна ми је чак била донела 12 сатова да им заменим батерије, доста чудно, треба један или два, не 12. Њој каже треба као модни детаљ. - Има и оних који су саборавили сатове? - Има и тога. Има један будилник који је доста интересантан, донео га један Пера, још смо били млади, 1968. године. И ја Перу нисам видео више никада'', прича Слободан Дедић из Руме.

Некада је у Руми било посла за седам сајџија. Слободан у својој колекцији има и сат, стар скоро век.

“Овај сат је неко тамо добио на поклон 18.7.1927. То је било у Русији. Ја сам га добио 78, 79- те године. Од жениног оца. Одакле њему, то не знам. Није ми познато. Исправан је? Сад је исправан, добио сам га неисправног, била је сломљена осовина, у Русији то нормлано није могло да се нађе, ја сам набавио из Немачке и средио га'', каже Слободан Дедић из Руме.

Време и сатови су се променили, али је остала његова навика да сваког дана отвори врата своје сајџијске радње.

“Дошла сам зато што сам купила сат, међутим ми немамо друго место то да урадимо, тако да је ово једино место где се може скратити сат, да замените батерију'', каже једна девојка.

“Ко сад може поправити руски сат ракету? Не може нико сем Слободана. Сад се гледа у мобилни телефон, уместо на сат, и то се свело на узми батерију, избаци батерију. Није то то'', сматра суграђанин.

“Ако је нешто више покварено, рецимо да је ушао у воду па да му зарђа сат, или га разбио, а драга успомена, ја имам ту могућност да набавим комплет нов механизам, и онда убацимо тај нов механизам, и онда је то поправка. - Ви волите овај посао? - Волим, како да не. Ја сам пензионер већ 17 година, и даље радим'', каже Слободан Дедић.

Наследника у послу, осамдесетогодишњи Слободан нема. Када престане да ради, његови зидни сатови време ће мерити у домовима пријатеља и Завичајном музеју Руме.