Бојан Бабић из Шида - један од малобројних клавирштимера у региону

Притиском на дирку, за јединствен звук, све мора да буде у хармонији - клавир који има неколико хиљада делова и таленат, знање и концетрација мајстора који о њему брине, каже Бојан Бабић, специјалиста клавирштимер апсолутног слуха који свира седам инструмената. Захвалан професору Борису Черногубову од кога је стекао прво знање, специјализовао се у фабрикама клавира, Петрофу и Јамахи, да би данас одржавао клавире у школама и академијама у региону и на далеком Истоку.

„Штимовање је само једна од операција које се ради, а остало, имамо рестаурације где се сви делови клавира, ваде и замењују новим деловима, имамо разна подешавања, разне регулације механизма, регулације висине жица, размака жица, разне друге операције које су све заједно потребне да би клавир постигао неки свој оптимум, да би свирао као кад је био нов. Ја причам највише о рестаурацији клавира, пошто на нашим теренима су углавном сви инструменти старији. Мало је нових инструмената“, истиче Бојан Бабић, клавирштимер из Шида. Додаје: „Најстарији клавир је са краја 18.века, значи хиљаду седамсто деведесет и нека, значи прилично рано с обзиром да је клавир први пут направљен тек 1720.године. То је клавир са дрвеном конструкцијом за разлику од савремених клавира који имају металну конструкцију“.

Бабић наводи да је у Дубаију био за једну канадску фирму са којом је сарађивао пет година и повремено у турнусима одлазио тамо и радио за њих. „Тамо је прича сасвим другачија. Тамо имају клавире по њиховим школама где они наруче двадесет нових клавира испод чекића и само их поставите, а по кућама богатих људи су клавири такви да можете само да станете и да гледате. Значи, нешто невероватно! Најскупљи клавир који сам тамо радио био је отприлике толико скуп да нико није хтео да ми каже колико кошта док нисам све завршио да ми се не би руке тресле, да не бих оштетио нешто, а коштао је 560 хиљада долара“, наглашава.

У радионици у селу Бикић до, где преноси знање на сина Андреја много је успомена, старина и скупоценог алата купљеног у свету и посебно прављеног за прецизније захвате. Проучавање овог уметничког заната је, каже Бојан, озбиљан посао и срећан је што може да га подели.

„То што ће син да ради, тј он увелико ради, је за мене одлична ствар и јако ми је драго због тога. Најбоље је учити од блиског свог сродника, од свог оца на пример, јер ту нема никаквих тајни, никаквих преперека да све што ја знам, да му пренесем у нади да ће он то да подигне на још виши ниво“, истиче Бојан Бабић.

Андреј је послушао оца јер се у радионици најпре играо инструментима које је почео да свира, а онда и да их поправља

„Свакодневно, прво сам гледао шта ради, учио једно две године, ишао са њим по теренима и након тога сам се све више осамостаљивао. То ми је највећа предност, што све знање прикупљам на једном месту. Тата се годинама едуковао и ишао по Европи. Ја имам ту срећу да све то имам у њему. То је непроцењива вредност!“, захвалан је Андреј Бабић.

Бабићи поручују да је зараза музиком разлог за срећу, као и породица у којој посао остаје. Да би били друштвено корисни, Бојан је направио и непрофитни блог са 50.000 пратилаца где даје бесплатне савете о поправакама клавира.