Гвоздени пук вест о примирју дочекао на обали Дунава

Дан примирја у Првом светском рату, најелитнију јединицу српске војске, Други пешадијски пук "Књаз Михаило", познатији као Гвоздени пук, затекао је у Гроцкој, докле је стигао у ослобађању градова од аустроугарске војске. Крај рата и повратак кућама за ове храбре јунаке, које је непријатељ назвао "гвозденим", дошао је тек годину и по касније.

Гвоздени пук, кога су чинили стасом и снагом најбољи младићи из Топлице и Јабланице, учествовао је у свим пресудним биткама које је српска војска водила на простору Балкана од 1912. до 1918.г одине, али и ослобађању скоро свих српских градова. Вест о примирју затекла их је на обали Дунава.

„Након 11. новембра 1918. године Гвоздени пук је прешао преко Дунава, ушао у Панчево и из Панчева је кренуо да ослободи Зрењанин 17. новембра, а 20. новембра је дошао до Кикинде и ту се зауставио и завршио ослобађање Баната", наводи Дарко Жарић, музејски саветник Народног музеја Топлице.

„Мали човек из Топлице који је живео свој свакодневни живот је мобилисан, прошао све битке првог светског рата, прешао преко Албаније, преживео голготу, пробио Солунски фронт, дошао на север до Сегедина, ослободио своју браћу и кад се рат завршио вратио се без икаквих почасти и борачких пензија на своју земљу и наставио свој живот сасвим нормално, не очекујући било какву награду", каже Душан Јуванин, аутор документарног филма „Оснивање првог српског народног одбора у Војводини 1918."

У Другом пешадијском пуку „Књаз Михајло" мобилисано је 20 хиљада младића из Топлице и Јабланице, старости од 20 до 30 година. Њих три хиљаде никад се није вратило својим кућама, а 255 је за исказану храброст добило највеће признање - Карађорђеву звезду с мачевима, 39 чак два пута.

„Велики број људства овог пука чинили су и младићи из куршумлијског краја, а занимљиво је поменути да је најмање село Васиљевац, које је било најмање село по површини у краљевини, дало и највише витезова, јунака Карађорђеве звезде, укупно пет. С обзиром да су два јунака били двоструки носиоци овог високог одличја, у ово село је након рата донето укупно седам Карађорђевих звезда", каже Милан Савић, археолог и хроничар из Куршумлије.

Ратна застава овог пука била је најодликованија застава у српској војсци.

„Краљ Петар Карађорђевић је на прослави 26. јуна 1911.године, уз пратњу министра војног, у том тренутку Степе Степановића, уручио ове пуковске заставе, укупно 51 и те пуковске заставе су биле ношене за време свих ослободаличких ратова од 1912. до 1918. године. Интересантан је податак да ниједна пуковска застава није заробљена од стране непријатеља,” каже Марија Димић, кустос историчар Народног музеја Топлице.

У спомен на пуковника Миливоја Стојановића Брку и његов Други пешадијски пук, који је протерао неупоредиво моћнију аустроугарску војску преко Дрине, Станислав Бинички компоновао је чувену корачницу „Марш на Дрину"