Обновљена стара кућа Туфегџића данас музеј Мачве и Семберије

Да везе са истим народом преко Дрине буду чврсте, била је жеља Слободана Павловића, градитеља Павловића моста код Бадовинаца. Купљену кућу која је била под заштитом, након смрти градитеља моста, супруга Мира поклонила је општини Богатић, за музеј Мачве и Семберије.

Изграђена 1910. била је најлепша и једина у аустроугарском стилу, а и данас након више од века симбол је Бадовинаца и мачванске историје.

Припадала је Персиди и Драги Туфегџић, ћерки и зету Јанка Веселиновића. Да је сачува и обнови, Слободан Павловић купио је од потомака 2010. Три године од темеља до крова, свака цигла препакована уз надзор, аутентичност задржана у целом домаћинству, а ликовна колонија у кући Туфегџића више од деценије подсетник на уметност коју су домаћини некада ширили Мачвом.

“Стално је имао на уму да ће ову кућу претворити у неку установу која ће бити од културног значаја за ово подручје. На тај начин је хтео да зближи народ Мачве и Семберије поред моста”, каже Стајка Јовановић из Бјељине, сестра Слободана Павловића.

Рестаурирали су добротвори и ливене пећи, славски сто, столице, ормар Туфегџића. Уз фотографије сачувана и прича о љубави Персиде и учитеља Драге и и услова српског писца за њихов брак.

“Једина Јанкова жеља је била да се његова ћерка Персида уда за проту, односно за свештеника. Наравно та љубав је била довољно јака да је Драгу навела на то да Драга упише теолошки факултет и да самим тим задовољи Јанка и ожени Персиду. Из тог брака се родио једини њихов син Јанко Туфегџић, понео је име по свом деди. Захваљујући Јанку Туфегџићу, па и самом деди Јанку Веселиновићу кроз ову кућу је тадашњи интелектуални свет јако често долазио и прилично боравио”, наводи Стојан Аничић, наставник ликовне културе у ОШ “Вук Караџић” у Бадовинцима.

Подсетник на та времена су и бројне старине прикупљане протекле деценије, остала је и биста мачванског књижевника. Поставка ће се допуњвати и и са једне и друге стране Дрине, а галеријски простор отворен за разне манифестације.

“Врло значајно и битно. Самим тим ми поспешавамо културни живот у нашем селу Бадовинцима, с друге стране повезује Семберију и народ преко Дрине, што је нама јако битно то је наш братски народ, ми тамо имамо велике поседе земље које обрађујемо и једно заједничко пријатељство ће и даље владати између Србије и Републике Српске”, сматра Милан Игњатовић, председник МЗ Бадовинци.

Бригу о културном добру Павловићи су пренели на општину Богатић. Промоције књиге у Музеју Мачве и Семберије започела је заветовану културну нит.