Како Дивови Златара одржавају биобашту и оснажују породице

Михајло је од основне школе без друштва, ретко је и излазио из куће, а сада је са пријатељима - дивовима Златара, пионир биобаштованства у нововарошком крају, вешто припремајући леје за садњу поврћа на принципима пермакултуре.

“Земља и ђубриво - то се меша, онда садимо лук, шаргарепу, цвеклу, салату… Лепо, лепо”, наводи Михајло Матовић, члан Хуманитарне организације „Дивови Златара".

Михајлова мајка Оливера истиче: “Много је другачији како смо почели да се бавимо овде баштицом и са тим много, много другачији, расположенији. Највише воли да иде у шуму кад извлачимо хумус и грање, то му је најомиљеније”.

Планинска башта на ледини у Дрмановићима, настала је по угледу и уз велику помоћ заједнице Траг биљке, а из жеље Личанке Дуње Ристановић, која је са супругом Златар изабрала за живот своје породице, да окупи најрањивије чланове заједнице да се баве баштованством сарађујући са тлом и не користећи хемијска средства.

“За годину и по дана смо успели да мапирамо 18 корисника; једноставно, њима је неопходно да они могу да испуне свој пуни потенцијал, да породица буде здрава и јака, тако да прво тренутно радимо на томе - оснаживању породице и паралално биобашту”, наводи Дуња Ристановић, социјални ментор, ХО „Дивови Златара".

Циљ им није профит већ задовољство произведеним, заједничким радом златарских дивова.

“Деци значи да се осамостале, да науче које су њихове јаке стране, да раде на томе и да могу једног дана да буду самостални и да не зависе, јер неће мама и тата увек бити ту”, наглашава Ивана Андрић Ћировић, педагог, ХО „Дивови Златара".

Причао нам је Михајло и о излету на који су ишли и учили да праве куће од блата. Жеља Дивова је да им се придруже и деца из вртића, школе, пензионери...

Њихова посвећеност зеленој идеји - социјалном предузетништву на добробит корисника уз чување планете, оцењена је као најбоља међу 10 такмичара из шест држава, на недавно одржаном регионалном такмичењу у Сарајеву.