Први пут представљена сазнања о броју страдалих цивила у бомабрдовању Краљева 1944.

Навршава се 80 година од ослобођења Краљева у Другом светском рату. Тим поводом, у Народном музеју приређена је изложба "Краљево - гомила рушевина - масовна гробница", која говори о савезничком бомбардовању града и околине у лето 1944. године. Јавности су, први пут, представљена до сада прикупљена сазнања о броју страдалих цивила и материјалним разарањима.

Краљево се нашло на мети ваздушних удара бритаских и америчких снага због железничке инфраструктуре а обележени циљеви су били и Фабрика вагона, Фабрика авиона са војним аеродромом и објекти Вермахта. Важност железничке инфраструктуре одредила је судбину града.

Железнички чвор у Краљеву био је примарна мета савезничких бомбардера у лето 1944. године. Био је и снажно упориште немаца са бројним бункерима за заштиту пруге, мостова и тунела.

Само у току једне мисије на град и околину пало је око 100 тона запаљивих бомби. Штета на железничкој инфраструктури заиста је била велика. Уништени су мостови, ранжирне станице и железничка пристаништа али погођене су и градске четврти. Улица Војводе Путника. Хаџи Милентијева, сада Димитрија Туцовића. Обилићева, Марка Трифковића, сада Хероја Маричића, Југ Богданова и Цара Душана.

„Бомбардовања која су почела 22. јула 1944 када су у том првом бомбардовању америчке војске 15. флоте гађани пруга у Шумарицама, односно Витановцу, а најтеже је било ноћно бомбардовање 10. на 11. август 1944. године када је такође примарни циљ био железничка инфраструктура и погођен је ужи центар Краљева. Заправо градско језгро где је забележен и највећи број жртава“, набоди Силвија Крејаковић - историчарка Музеј града Београда.

Пред истраживачима је био тежак задатак да се утврди тачан број жртава. Само је на једном надгробном споменику, 18. годишњем Милораду Обрадовићу из Витановца написано погибе од америчких авиона.

Александар Бережнов из Историјскoг архива Краљево истиче да су успели да утврде именом и презименом 72 жртве на овом подручју: „Ту су и Краљевчани и људи који су се ту затекли. Нису страдања људска била само појединачна већ су и читаве породице страдале. Значи то су породице Ђорђевић, Милутин Ђорђевић са супругом и чак троје малолетне деце страдао. Породица Предић, Јовановић. О броју повређених не може да се зна. Може само да се наслути из сачуваних болничких спискова где је на стотине људи било повређено“.

Међу провређенима био је и први академски сликар у Краљеву, Владислав Маржик чија је кућа са атељеом била порушена. Ослобођење 29. новембра 1944. град је дочекао без и једне читаве зграде, болнице и школе.