Топлички ратари завршавају јесењу сетву, каква је рачуница

Станко Манојловић, из подјастребачког села Џигоља, сетву пшенице обавио је пре десетак дана, а повољне временске прилике, према његовим речима, утицале су на то да је готово свако зрно које је бацио у земљу, у међувремену никло, формирајући прави зелени тепих. Задовољан је што ће пшеница спремно дочекати најављено захлађење и предстојеће, релативно неповољне, метеоролошке услове.

“Око десетог октобра, поорано је десетак дана раније, после тога, да не буде много рано, сачекао сам десетак дана и око десетог октобра посејана је, лепо је никла, лепо одрађено све и ево и види се. И на другим подручјима у Топлици, ратари приводе крају јесењу сетву житарица, али и користе лепо време како би припремили оранице за пролећне културе”, наводи Станко Манојловић, ратар из Џигоља.

Миодраг Илић, ратар из Пашинца каже да је јуче сејао сам пшеницу, педесет - шездесет ари, у селу.

На питање коју је сејао, одговара: “Нешто семенску, нешто нашу, јечам сам сејао семенски, а ово сам сејао, прошле године била семенска. Јесам и ђубрио.”

Ратари истичу да производња житарица у овом делу Србије, на релативно малим површинама, нема економску рачуницу и углавном не доноси зараду, али је веома важна прехрамбена сигурност и независност, која се на овај начин обезбеђује.

“У свако време, ако немаш жито, немаш хлеб, а ми на селу, ако немамо жито, немамо ово, немаш чиме да нахраниш стоку, нема сигурности. Колико год да има, имаће да се преживи, е сад некоме се то не исплати, некоме се исплати”, истиче Станко Манојловић, ратар из Џигоља.

Миодраг Илић, ратар из Пашинца додаје: “Рачуница нема никаква, али ето, кад погледаш џак ђубрива, џак брашна, која је ту рачуница да мораш да уложиш све. Мала је то површина да би имала нека зарада, али чисто да се урани неко прасе и неке кокошке да се чувају”.

Пољопривредни стручњаци слажу се у оцени да је веома важно што ће сетвени радови бити обављени на време, чиме се, уз примену осталих агротехничких мера, стварају услови за солидне приносе. Истичу и да су цене репроматеријала нешто ниже у односу на претходне године, али и да су и такве превисоке за део пољопривредника, који су били принуђени да посеју сопствено семе.

“Имали смо доста падавина крајем септембра и почетком октобра. То је омогућило пољопривредницима да на време узору своје њиве и да великим делом крену у сетву. Имамо различите фазе, али оно што је добро, то је да ћемо ове године, ја се искрено надам, до краја октобра, заправо у агро року, у оптималном року, имати засејано преко 90% површина планираних за озима стрна жита”, истиче Снежана Јовић, саветодавац ПССС у Куршумлији.

Стручњаци саветују и праћење засејаних житарица током јесени и зиме и предузимање предвиђених мера против биљних болести и штеточина.