Како боље искористити шумске плодове

Последње две године гљиве нису имале уобичајен род, али држава сваке године изгуби 20 милиона евра, јер сакупљање шумских плодова не прати адекватна законска регулатива, оцењују гљивари. Из Миколошко гљиварског савеза поручују да се у овој области мора увести ред и контрола, како овај природни ресурс не би извозили као јефтину сировину.

Љубитеље гљива ни врели дани не могу да поколебају у походу на те шумске плодове. У пожешком крају ове сезоне почетак сакупљања обећавао је добар род.

“Била је одлично кренула гљива пре десет дана, петнес, међутим седам дана задњих талас који је удар, наравно ни шуме које су највлажније нису могле да издрже те ударе, тако да је гљиварска понуда мања сигурно за педесет посто”, каже Васо Пајовић, председник Гљиварског друштва "Бисерка" из Пожеге.

Имамо појаве гљива, задњих година налазимо неке такозване медитеранске врсте су по Србији почеле да се појављују, што је знак тог неког глобалног отопљења и климатских промена”, наводи Зоран Јеленковић председник Миколошко гљиварског савеза Србије.

На то човек не може да утиче, али гљивари сматрају да је ова област у Србији неуређена, јер је регулисана давно превазиђеном уредбом.

“Откупна цена вргања и лисичарке код нас буде по 150, 200 или 300 динара. У исто време у Хрватској те исте гљиве, истог квалитета, коштају од 25 до 30 евра, док у Словенији то иде од 30 до 40 евра, а у Италији 50. Деведесет посто гљива и тартуфа из Србије иде у сивој зони, пре свега захваљујући тој уредби”, наводи Зоран Јеленковић, председник Миколошко гљиварског савеза Србије.

Због тога Србија годишње изгуби око двадесет милиона евра. Новом уредбом треба да јасно буду дефинисане количине за личну или комерцијалну употребу. Неопходна је и обука берача, лиценце и све мере којима ће се сачувати то природно богатство које је угрожено нерегулисаном експлоатацијом.

“Контрола иде да сваки шумар, сваки ренџер, сваки полицајац на путу ако вас устави, нађе у гепеку или у корпама више од та два или три прописана килограма ви сте у кривичној пријави. А кад казните два човека у региону више се нико неће шалити са тиме”, наводи Зоран Јеленковић, председник Миколошко гљиварског савеза Србије.

А пре свега очувати обновљиви природни ресурс. Због тога гљивари сматрају да то богатство српских шума треба да извозимо само као прерађевине, а не сировину. Јер поред тога што су укусне, многе печурке су и лековите.