Метле из Селенче чисте свуда по свету

У бајкама за децу, јашу је вештице, у народној изреци, потребна је како бисте прво очистили своје, пре него ли завирите у комшијско двориште, а све се чешће употребљава и у спортском жаргону као синоним убедљиве победе. За Србију, значи и много више.

Реч је наравно о метли, предмету који не губи на популарност ни модернизацијом. Сви је користе, а ко је прави? Прави се од сирка, а највише производи на потезу Бачки Петровац - Селенча, што Србију чини једним од највећих извозника метле у свету.

У Селенчи производњу ради дведесетак словачких породица. Јасмина Гашпаровиски, трећа је генерација која наставља посао. До пре неколико година, заједно су производили и до пет милиона метли годишња, а Србија је била четврти извозник на планети.

„Сада је то негдо можда око 3,5 милиона. Доста људи живи од овог посла, сигурно да ми колико нас има запошљавамо негде око 200 људи. Нашом метлом чисти цео свет. Значи, метла иде у целу Европу, ми радимо Русију, колеге знам да су радиле за Америку, ми смо нешто извезли у Мароко, тако да не знам да ли има места где нема наше метле”, наводи Јасмина Гашпаровски, директорка фирме за производњу метли.

У Србији се сирак сади на 750 хектара, од чега је 700 у Војводини. За тако мали регион, изузетно доприносе у финансијском погледу, оцењују у Привредној комори Војводине.

Младен Петковић, секретар Привредне коморе Војводине каже: „Године 2021, једанаест милиона евра извоза, 2022. године десетак милиона евра извоза и 2023. – 10,5 милиона евра".

Кад се сирак донесе са њиве, следи одвајање семена од метлице, прерада у неколико фаза. Мајсторски посао који се добрим делом још увек обавља руком.

„Добијамо материјал за метле дршке, жице, ексере, сирак, мотамо метле, радимо по наруџбини купца, купац тражи одређену грамажу, радимо од 15 до 20 врста метли”, каже Перо Фаркаш, радник у производњи.

Готова метла иде по цени од 2,5 евра, у Немачкој се продаје за 18, стара бољка – жали се Јасмина, која истиче и много веће проблеме. Највећи увозници су у рату, због чега су и поруџбине смањене. Производња је поскупела, а људи из села одлазе и нема ко да ради. Бивши радник, објаснио јој је и разлоге одласка.

„Када је одлазио, рекао је да није проблем у новцу, да он заради, да он може овде лепу плату да заради, проблем је што он више овде нема са ким да кува котлић, тако да, ово наше село конкретно Селенча, се конкретно преполовило у задњих 3, 4 године” , наводи Јасмина Гашпаровски, директорка фирме за производњу метли.

Решења постоје, али, како кажу, нема ко их саслуша. Уколико не буде боље, потражиће и сами нове пословну прилику.

„Потребно нам је да решимо одлагање отпада који остаје када прерадимо сирак, потребно нам је да нам се врати стимулација од шест одсто, потребно је да се мало умање намети - да нас неко погледа”, сматра Јасмина Гашпаровски, директорка фирме за производњу метли.

За метлу не брину, кажу, постојаће док је света, само је питање да ли ће је и у будућности масовно производити породице из Селенче.