Прохор Пчињски: Медицина некада и сада

Прву болницу Свети Сава основао је у Хиландару, а прва болница на територији Србије отворена је око 1207. године, у Студеници. То је почетак српске медицине.

“Углавном се заснивала, она научна медицина, на лечење биљем. Нису рађене оперативне методе које се данас раде, данас је медицина далеко напредовала, она је више аутоматизована и више је атомизована него што би смело да буде, по мом мишљењу, али има једна сличност која постоји, а то је преданост лекара позиву и жеља да се помогне пацијенту”, наводи др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине.

Српско лекарско друштво постоји 152 године, са више од 45.000 доктора медицине и стоматологије и 62 секције, најактивнија је историјска. Памте великане.

“Сваки великан медицине је направљена једна, малтене дисертација, о тим људима који су оставили трага у лечењу, васпитавању и уопште у медицини”, каже проф. др Милан Недељковић, председник Српског лекарског друштва.

О великанима медицине и у књизи докторке Марине Јањић. У другој половини 19. века четрнаесторо Врањанаца школовало се на европским универзитетима.

‚‚Учинили су много, не само за српски народ, лечећи наше људе, него и за развој српске медицине, све новине из Европе они су донели и применили у тадашњој јадној Србији”, истиче др Марина Јањић, аутор књиге.

Др Драган Микић, председник организационог одбора Конгреса, рецезент књиге наглашава: ‚‚Куд ћете већег великана од доктора Јордана Стајића, куд ћете већег великана од његовог брата Милана Стајића, оснивача и утемељивача Гинекологије, куд ћете већег од нашег академика Српске академије наука и уметности Јовчића”.

У манастиру Прохор Пчињски говориће се, до краја недеље, о медицини некад и сад, кроз стручне радове, документарне филмове.