Зашто је професор Воларевић са Крагујевачког универзитета међу најбољим научницима на свету

Професор на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, Владислав Воларевић, рангиран је међу 0,05 одсто најбољих научника на свету у области матичних ћелија. То је резултат петогодишњег рада њега и његовог тима.

Матичне ћелије - лако се трансформишу и могу да се користе у лечењу широког спектра болести, чак и оних најтежих. Баш на томе већ годинама ради професор Владислав Воларевић са тимом истраживача на крагујевачком Факултету медицинских наука. Његови научни радови цитирани су више од 6.000 пута. Уложени труд и рад су се исплатили, па је, према научној бази података Сколар Џи-Пи-Ес, професор Воларевић међу три најбоља научника на свету у области мезенхимских матичних ћелија.

“То су ћелије које имају способност да се саме обнављају, али имају способност да секретују, да луче велики број факотра и на тај начин оне могу да појачају имунски одговор, код неких рецимо бактеријских или вирусних стања, а оно што је нама посебно било значајно да тај њихов секретом користимо у терапијске сврхе односно да пробамо да све оне болести које су иначе штетне по организам”, објашњава проф. др Владислав Воларевић, са Факултета медицинских наука у Крагујевцу. Наставља: “Дакле имунски посредоване, аутоимуске болести, дакле дијабетес, улцерозни колитис, кронова болест, затим фулминантни хепатитс са високом стопом смртношћу пробамо да лечимо”.

Због оваквих успеха, на крагујевачком Факултету медицинских наука све је више страних студената. Од укупно 2.500 академаца, тренутно је 300 из земаља широм света, који наставу слушају и на енглеском језику.

Проф. др Владимир Јаковљевић, декан Факултета медицинских наука у Крагујевцу истиче: “Више разлога је због чега они долазе овде, први и основни разлог је због наших позиција на светским листама. Друга ствар јесте није мање неопходно, није мање битно и цена која је мања него свуда у региону”.

На понос Универзитета у Крагујевцу, има још колега професора Воларевића, који су међу најбољима у свету.

“Ту је наравно професор Иван Гутман, најцитиранији српски научник који у целој Србији, практично у свим областима и он је такође у 0,05 % на тој листи. Иначе, постоји Стенфордова листа где имамо неколико наших научника”, наглашава проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.

Нема сумње да ће око 1.200 истраживача и професора са 12 факултета крагујевачког Универзитета наставити да нижу светске успехе и да преносе своја знања студентима, којих је тренутно око 20.000 на овом Универзитету.