Осам деценија кошарке у Димитровграду

Димитровград никада није имао првака државе у кошарци, нити освајача купа. Овде каријеру нису почели ни Владе Дивац, ни Никола Јокић. Међутим, овај град има други најстарији клуб у Србији, због ког је кошарка скоро 80 година најпопуларнији спорт.

У пролеће 1945., само неколико месеци после оснивања Црвене звезде, кошаркаши из Димитровграда почели су да проносе славу овог спорта. Овај клуб никада није престајао да ради.

Зоран Геров је легенда клуба, за који је често по утакмици постизао 60 и 70 кошева. После успешне каријере вратио се у Димитровград и играо до своје 52 године.

“Тај континуитет је био услов за популарност и сигурно заслуга припада и свим оним старијим играчима који су се после студирања ван Димитровграда, враћали у Димитровград”, наводи Зоран Геров, КК "Димитровград".

Дејан Сотиров је нешто млађи. Играо је у другој половини 80-их, а његов син је сада један од најбољих у шампиону из Софије.

“Љубав према кошарци су нам пренели старији. Углавном смо се дружили са тим људима који су играли кошарку у овом граду и просто нас заразили неким вирусом са тим спортом”, истиче Дејан Сотиров, из КК "Димитровград".

Спорт је овде опстао захваљујући прелепој хали, изграђеној пре 20-ак година.

“На једном месту имамо све објекте и све терене, почев од терена за мале спортове, баскет рукомет, мали фудбал, игралишта за децу на отвореном, огромна спортска хала”, истиче Васил Андрејев, директор ТО Цариброд. Додаје: „Ми смо ја мислим једна од ретких општина која има све терене на једном месту”.

Стонотениски клуб "Цариброд" већ 3 године је најуспешнији спортски клуб овде. За кратко време прескочили су 4 ранга такмичења.

Владимир Дончев, председник СК "Цариброд" каже: “Први тим СК Цариброд је ушао у први савезни ранг, то је историјски успех за град, за нашу општину”.

“Тренинг имамо уторак и четвртак, али можемо да долазимо кад желимо, ја скоро сваког дана долазим и доста су добри тренинзи”, рекао је Петар Вецков, стонотенисер.

Сава Димитријев, такође стонотенисер додаје: „Највише волим код стоног тениса то што не треба баш пуно да се трчи и није баш тежак, а једино на чему треба да радим су бољи сервиси”.

Захваљујући добрим условима, овај мали град често је домаћин великих државних и међународних такмичења. Последњих године је, због близине аеродрома у Софији и Нишу, постао база за припреме многих наших и страних клубова.