У кањону реке Јерме светиња из 14. века која је под заштитом УНЕСКА

Кањон реке Јерме, један од најужих и најлепших у овом делу Европе, води вас кроз невероватне пределе и нетакнуту и неистражену природу. Готово трећина флоре и фауне Србије налази се у овом кањону.

“Истакао бих рецимо Панчићев маклен, јоргован, као аутохтоно станиште ових двеју врста, а онда у спелеолошким објектима пронађене су неке врсте скорпија и неке врсте бескичмењака који су ендеми”, наводи Данко Јовић, Завод за заштиту природе Србије.

Пре 10 година кањон Јерме проглашен је за специјални резерват природе. Од тада је занимљив не само за мештане, већ и планинаре, авантуристе и стране туристе.

Дарко Ђорђевић, управник Специјалног резервата природе Јерма истиче: „Имате око 900 таксона флоре, око 180 лептира строго заштићених и око 110 врста птица, што чини око 30% флоре и фауне Србије”.

Кањон Јерме био је непроходан до почетка прошлог века. Тада је, као што је приказано у филму „Рударева срећа", за потребе рудника "Ракита" изграђена пруга. Рудник је затворен пре пола века, а пругу је заменио асфалтни пут.

“Овде је пролазио возић Ћира на прузи од 33 километра кроз кањој реке Јерме, која је изграђена још 1925. године и повезивала рудник Ракита до Сукова, а овде се налази и најужи део кањона Јерме са пречником од 1,5 метара и зовемо га Цедилка. Горе је високо између 200 и 300 метара”, показује Дарко Ђорђевић, управник Специјалног резервата природе Јерма.

Река Јерма дуга је 72 километра и стара више милиона година.

Многе реке у свету пролазе кроз неколико земаља. Међутим, Јерма је посебна по томе што извире у Србији у околини Власинског језера, прелази у Бугарску и после 25 километара се враћа у Србију. И управо ту где поново улази у Србију, кањон Јерме је најлепши.

У таквом миру, окружен живописном природом, поред Поганова, на левој обали Јерме, налази се манастир Светог Јована Богослова.

“Светиња је из 14.века, тачније 1395. године. Њен ктитор је Константин Дејановић Драгаш и његова ћерка Јелена која је била удата за византијског цара Имануила ИИ палеолога”, наглашава отац Мардарије, игуман манастира Светог Јована Богослова.

Ово средњовековно здање, које су осликали грчки уметници, под заштитом је Унеска. Део иконостаса се од Другог светског рата налази у Народном музеју у Софији.

Др Миша Ракоција, историчар уметности и археолог каже да је то ретка црква где је потпуно сачуван живопис: “Од куполе, где је Пантократор, преко јеванђелиста у пандатифима, великих празника, страдања Христових и стојеће фигуре светитеља”.

Река Јерма своју прелепу причу завршава недалеко одавде, код села Сукова, у близини Пирота, где се улива у Нишаву.