Аутохтоне расе животиња у околини Димитровграда

Општина Димитровград један је од најважнијих центара за очување старих, аутохтоних раса домаћих животиња у Србији. Буша, Пиротска праменка, каракачанска овца, косовска бардока… само су неке од 15 ретких раса домаћих животиња које се узгајају на простору Старе планине. Већина ових животиња су угрожене, а појединим врстама прети изумирање. Очување аутохтоних раса захтева велики рад, одрицање и ентузијазам.

Пре 20-ак година, два ветеринара, уместо ординација, изабрали су фарме. Александар Васов је у селу Пртопопинци почео да узгаја аутохтоне расе оваца и козе.

“Оно што ме највише плаши је да ми губимо једну најбитнију аутохтону расу, а то су уствари наши људи. Ако има људи, нема проблема, сачуваће се и аутохтоне расе. На Стару планину се ту и тамо враћају нека домаћинства. То су млади, образовани људи, пуни ентузијазма и то је оно најлепше”, каже Александар Васов, фармер и ветеринар. Додаје: “Што се тиче аутохтоних раса на мојој фарми, посебно бих истакао бардоку, то је белометохијска праменка. Оно што сам успео као свирач традиционалне музике, да вратим кавал у музички свет, па се сад чује чак и на Евровизији, то изгледа успевам и са бардокама. И није више моје стадо једино, има још пет-шест стада у Србији и чини се да имају будућност”.

Сергеј Иванов је остварио дечачки сан. Направио је своју земљу Магарију и ту снове отелотворио у стварност.

Кирил је најмлађи становник фарме магараца. Родио се пре недељу дана и чини ми се да је Кирил на неки начин метафора подмлатка и могућности да овај крај ипак има будућност и перспективу. Кирил нам је нека метафора. На питање да ли има наде, одговара:

“Има наде, ако верујемо да има наде. То за овај крај зависи првенствено од нас самих овде. Ово је једна од двадесетак фарми на подручју Димитровграда, које се баве очувањем тих старих раса. Ми их на овом терену имамо десет угрожених аутохтоних раса. На овом газдинству држимо балканског магарца, имамо домаћег брдског коња, бушу, подолца, биволице, каракачнаке овце, пиротску праменку и балканску козу. Идеја је да на овом простору направимо један парк старих раса, где ће првенствено породице са децом имати могућност да дођу и проведу неко време”, истиче Сергеј Иванов, фамер и ветеринар.

На Сергејевој фарми однедавно борави и једина ћилимарка у димиторвградском крају. Има само 25 година, а занат је учила код искусне пиротске ткаље.

“Идеја је да све што овде израдим, да буде као мали сувенир за продају, за посетиоце, ко жели да купи. Мени је ово више хоби, за опуштање. После рада, кад завршим са осталим обавезама, седнем и ткам”, наводи Ивана Костов, ћилимарка.

Александар и Сергеј настављају своју мисију, јер, како кажу, нешто су научили и од магараца. У сточарству је најбитнија тврдоглавост, да човек постави себи циљ увери се да је тај циљ исправан, онда се тврдоглаво држи тога и не одустаје.