Димитровград или Цариброд - шта је драже људима који живе у овом граду на граници Србије и Бугарске

Кренули смо из Ниша пут Димитровграда, а сат касније стигли у Цариброд. Или је можда било обнуто. На улазу у град оба имена а житељи користе како коме драго.

На питање јесмо ли ми сад дошли и Цариброд или у Димитровград један мештанин одговара: “Ако се ја питам Димитровград”, а други: „Е па у Цариброд по нашем. Ми зовемо Цариброд иако је Димтровград био али ми као деца увек смо били Цариброд.”

“Ја сам рођен у Димитровграду, али чим изађем ван кућног прага ми га знамо као Цариброд, а не као Димитровград”, наводи један суграђанина, а његова комшиница додаје: „Мени је свеједно, навикла сам на Цариброд, али лепше ми звучи Димитровград.”

Име Цариброд први пут се помиње у списима из 15 века. Смештено на размеђи великих путева место је, према предању, добило име по царевима који су у својим великим походима баш ту прелазили односно бродили реку. Тиме се, између осталог, бавио Марјан Миланов припремајући страницу "Виртуелни музеј Цариброда". Име је промењено после другог светског рата по бугарском председнику и револуционару Георгију Димитрову.

“Након Другог светског рата, он се приближио Титу и њих двојица су се мало удаљили од Стаљина, имали су идеју да праве неку Балканску федерацију, савезе држава. Стаљин је позвао у једном треутку и Тита и Димитрова да иду у Москву. Тити је био паметнији па није отишао а Димитров је отишао и није се вратио”, прича Марјан Миланов.

Нису Цариброђани никад до краја одустали од старог имена. Организовани су референдуми, на градској скупштини је чак донета одлука која ни 15 година касније није спроведена па је град и данас званично Димитровград.

Није само варош мењала име кроз време. Сличну судбину деле и многе породице које овде живе више од једног века. Једна од најстаријих је породица Станулов. Како се мењала државна граница тако су и они мењали презиме.

“У мојој кући у којој ја и данас живим и у којој се родила моја ћерка живело је шест генерација у једанаест држава са шест различитих презимеа. Па се тако мој прадеда звао Станул Тодоров, деда Евстатиј Григоров у Краљевини СХС и Евстатије Глигоријевић, а мој тата се звао Георги Станулов и ја сам Соња Станулова”, каже Соња Станулова из Цариброда.

Без обзира на промене овде се сви знају и препознају, макар по надимцима. Са именом града није тако једноставно. Ипак, док Димтровград постоји и Бугарској и у Русији, Цариброд је само један.