Чачак: Шта је све стало између кликера и боба у Ратов музеј сећања

Рато Смиљанић, пензионер из Чачка у својој родној кући, у несвакидашњем музеју, чува сећања на период од 1950. до 1980. године. У поставци, коју је назвао ''Од кликера до боба, било је то лепо доба", изложено је скоро пет хиљада експоната.

Од кликера, праћке и дрвеног боба из 1951. Годинама чувани на тавану разни предмети из Ратове младости, сведоци једног времена постали су музејски експонати.

"То ми је некако било баш лепо време и задовољство изаћи са другарима, играти кликера или тек отићи зими на ту чувену Јелицу на Лисичје рупе где смо се спуштали са бобовима неком великом брзином'', каже Рато Смиљанић.

Овај пензионисани радио и ТВ механичар своје успомене брижљиво је чувао. Тако се сада у јединственом музеју могу видети биоскопске улазнице, разгледнице, ђачке књижице, детаљи из свакодневног живота. Прецизно их је издвојио у целине везане за музику, спорт, политику. Многи експонати право су изненађење посетиоцима.

"Ови млађи кад дођу они се прво залепе за овај телефон који је са бројчаником, не знају питају шта је ово, за шта служи и тако и многе друге ствари нису видели, није то њихово време та дрвена сличуга,шта је боб, они не знају шта је то'', наводи Рато Смиљанић.

Међу 4.764 екпоната су и успомене на војничке дане овог југоносталгичара.

"Био сам 537 дана у војсци. Толико сам писама и написао. нисам ја то мислио да ћу тако радити али када сам сабрао све је стварно сам видео да да је сваки дан по једно писмо. Добро, али писао сам по 15 дневно и тако и сва сам та писма записао коме сам проследио мајка је сва писма која сам послао кући сачувала'', каже Рато Смиљанић.

На зидовима Ратовог музеја сећања су панои и фотографије људи и догађаја који су обележили то доба. Многе је лично забележио јер су му филм и фотографија били хоби. Једна од најдражих успомена је снимак са опроштајне утакмице кошаркашке легенде, Радмила Мишовића.

"Тај задњи кош сам забележио. Ја сам био пресрећан. Замислите са тако мало времена на таквом догађају. Хиљаде људи посматрају. То је стварно био догађај не само за Чачак него је било је то познато у Југославији ко се опрашта од те каријере врхунске коју је Радмило Мишовић имао'', наводи Рато Смиљанић.

Ратов музеј сећања већ има велики број посетилаца. Многе Чачане екпонати подсећају на младост, а млађима Рато радо прича о духу прошлих времена.