Зашто је све мање противградних стрелаца

Сваког пролећа за ратаре иста бојазан, да не удари град на тек никле усеве. Систем противградне заштите постоји одавно, међутим проблеми у њеном функционисању никако да се реше. Тешко се налазе стрелци, а њихово ангажовање мало се плаћа.

“Кад год је лоше време зову нас, приправни смо стално, обавеза 24 сата дневно. Мени је дневница 167 динара или oко 5 хиљада динара месечно. За те паре, кад би ја то требао да радим, никада то не бих радио. Радим због тога, што се и ја бавим повртарством и што заиста нема ко да ради тај посао овде. Од 23 противградне станице на територији општине Пирот, ради свега четири”, каже Драган Ћирић, противградни стрелац.

Пролећна киша је кажу ратари благодет, али градоносни облаци су претња да од летине неће остати ништа. Зато се још увек уздају у стрелце и ракете.

Драган Ракић из села Крупац каже да им протибградна заштита много значи, поготову за паприку, за све усеве и Душица Вукелић из истог села наводи: „Много нам значи у овај наш крупачки реон, да се постави и више и боље и јаче.”

Локалне самоуправе су у обавези да пруже подршку у избору стрелаца и организовању противградне заштите.

“Све што се тиче мањих интервенција на самој станици, то је дужност локалне самоуправе, све остало се финансира се из републичког буџета и то је јасно дефинисано законом. Локална самоуправа не сме из свог буџета да издваја новац за плаћање стрелаца. Ми смо то радили, с обзиром да се слажемо да је новац који добијају мали, међутим Државна ревизорка институција нас је упозорила да то више не радимо и да ћемо следећег пута бити кажњени”, каже Весна Лазаревић, стручни сарадник за пољопривреду.

Административне заврзламе за ратаре су, изгледа, горе од градоносних облака, јер облаци дођу и прођу, а бироктатија остаје. Очито да ће се и овог пролећа ослонити на молитву само да град не удари, остало ће се лако пребродити.